Трећи основни суд у Београду је донео пресуду П1 388/15 од 06.10.2015. године, против које су тужиоци и тужени ЕЕ изјавили жалбе о којима није одлучено (Апелациони суд у Београду је решењима од 08.04.2016. године и 20.05.2016.године предмет вратио Трећем основном суду у Београду ради допуне поступка). Након тога је Трећи основни суд у Београду решењем од 05.05.2017. године прекинуо поступак у овом предмету због отварања стечајног поступка у односу на тужене Компанију ЂЂ и Компанију ЕЕ, да би по предлогу тужилаца донео решење од 06.06.2017. године о наставку поступка у односу на тужене Агенцију за вођење спорова у поступку приватизације из Београда и Републику Србију, а затим се решењем од 14.01.2019. године огласио стварно ненадлежним и предмет уступио Привредном суду у Београду.

Тужиоци су поднеском од 04.04.2018. године између осталог предложили доношење решења о повлачењу тужбе у делу главног потраживања и камате у односу на тужене ЂЂ и ЕЕ и утврђење основаности потраживања које се односи на оспорене трошкове парничног поступка од стране тужених ЂЂ и ЕЕ.

Одредбом члана 222. став 1. тачка 5. ЗПП је прописано да, суд утврђује прекид поступка кад наступе правне последице отварања поступка стечаја. Одредбом члана 224. став 2. ЗПП, да, за време трајања прекида поступка суд не може да предузима никакве радње у поступку. Ако је прекид наступио после закључења главне расправе, суд може на основу те расправе да донесе одлуку. Одредбом члана 225. став 1. ЗПП, да, поступак који је прекинут из разлога наведених у члану 222. тачка 1. до 5. овог закона, наставиће се кад наследник или старалац заоставштине, нови законски заступник, стечајни управник или правни следбеници правног лица преузму поступак или кад их суд на предлог противне стране позове да то учине.

Одредбом члана 88. Закона о стечају („Службени гласник РС“, бр.104/09...95/18), је прописано да се, у тренутку наступања правних последица отварања поступка стечаја прекидају сви судски поступци у односу на стечајног дужника и на његову имовину, сви управни поступци покренути на захтев стечајног дужника, као и управни и порески поступци који за предмет имају утврђивање новчане обавезе стечајног дужника.

Одредбама члана 90. Закона о стечају је прописано, под којим условима се парнични поступак наставља у којем је стечајни дужник тужени. Одредбама члана 91. овог закона, прописане су могућности суда у случају испуњености или неисуњености услова из члана 90. овог закона (одбацивање предлога за наставак прекинутог поступка или одређивање наставка поступка и евентуално уступање предмета надлежном суду).

Како је Трећи основни суд у Београду прекинуо поступак јер су тужени ЂЂ и ЕЕ у стечају, а затим наставио поступак само у односу на тужене Агенцију за вођење спорова у поступку приватизације из Београда и Републику Србију, то у овој фази поступка није могао да се огласи ненадлежним у односу на све тужене, већ је у овом случају морао да настави поступак у односу на све тужене што није учинио, а затим код постојања предлога за наставак поступка из члана 225. став 1. ЗПП, да сагледа околности од којих зависи одлука о наставку поступка, односно оцени испуњеност услова из члана 90. Закона о стечају и донесе одлуку из члана 91. и члана 92. овог закона, због чега је стварно надлежан за даље поступање у овој парници Трећи основни суд у Београду, на основу цитираних одредаба Закона о парничном поступку и Закона о стечају.

Поред тога, уколико Трећи основни суд у Београду, нађе да није стварно надлежан да поступа у односу на тужене који су у стечају, имајући у виду садржину тужбеног захтева, треба да оцени да ли има места доношењу одлуке о одвојеном расправљању и раздвајању поступка у односу на тужене, на основу члана 221, 222. и 254. Судског пословника („Службени гласник РС“, бр.111/09, са изменама и допунама), у вези члана 328. ЗПП, па после тога да се огласи стварно ненадлежним у односу на тужиоце који су у стечају.

Такође, с обзиром да је против првостепене пресуде изјављена жалба о којој није одлучено, то је Трећи основни суд у Београду стварно надлежан за поступање у овом предмету у овој фази поступка, у смислу чл. 378. до 381. ЗПП, након чега ће предмет доставити Апелационом суду у Београду као стварно надлежном за одлучивање о жалби, будући да у жалбеном поступку нема атракције стварне надлежности услед стечаја.

Из наведених разлога, Врховни касациони суд је одлучио као у изреци на основу члана 22. ЗПП.

Председник већа-судија

Јасминка Станојевић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић