Чланом 91. став 2. Закона о стечају је прописано да ако су испуњени сви услови из члана 90. овог закона, парнични суд решењем против кога није дозвољена посебна жалба одређује наставак поступка, док је ставом 3. истог члана прописано да ако се прекинути поступак водио пред судом опште надлежности, тај суд се, уколико настави прекинути поступак, решењем оглашава стварно и месно ненадлежним и предмет уступа суду који спроводи стечајни поступак над туженим.

У конкретном случају, тужиоци су против тужених дана 10.09.2015. године Трећем основном суду у Београду поднели тужбу ради исплате новчане накнаде за остварени радни стаж. Над првотуженим је решењем Привредног суда у Београду Ст 72/15 од 18.03.2016. године отворен поступак стечаја, а над друготуженим решењем тог суда Ст 68/15 од 04.11.2015. године. Трећи основни суд у Београду је решењем П1 965/15 од 24.11.2015. године прекинуо поступак у овој правној ствари и одлучио да се списи по правноснажности тог решења доставе Привредном суду у Београду као стварно и месно надлежном суду, да би потом то решење, решењем П1 965/15 од 17.02.2016. године ставио ван снаге (став први изреке), и прекинуо поступак само у односу на туженог„ЕЕ“ Д.П. у стечају (став други изреке), против ког решења је тужена Агенција за вођење спорова у поступку приватизације изјавила жалбу о којој није одлучено. Поступајући основни суд је решењем П1 965/15 од 07.04.2016. године прекинуо поступак у односу на тужене Компаније „ЂЂ“ Д.П. у стечају и „ЕЕ“ Д.П. у стечају. Тужиоци су поднеском од 13.03.2017. године поднели предлог за наставак поступка истичући да у односу на прво и друготуженог повлаче тужбу у делу главног потраживања и камате, а тражили су утврђење њиховог потраживања према овим туженима по основу трошкова парничног поступка који су им оспорени у поступку стечаја од стране ових тужених као стечајних дужника. Трећи основни суд у Београду је решењем П1 666/18 од 22.11.2018. године, ставом првим изреке, наставио поступак, ставом другим изреке се огласио стварно ненадлежним за поступање, а ставом трећим изреке одлучио да се списи предмета по правноснажности решења доставе Привредном суду у Београду као стварно и месно надлежном суду.

По оцени Врховног касационог суда, нису постојали услови да се Трећи основни суд у Београду огласи стварно ненадлежним и у односу на тужене Агенцију за приватизацију РС и Републику Србију, без образложења, у односу на које тужене није реч о спору из примене прописа о приватизацији јер новчану накнаду тужиоци потражују по основу оствареног радног стажа, дакле, није у вези са својинском трансформацијом, односно, променом власништва прво и друготуженог. Будући да тужене Агенција за вођење спорова у поступку приватизације из Београда и Република Србија нису јединствени супарничари у смислу члана 210. ЗПП са туженим Компанијама „ЂЂ“ Д.П. и „ЕЕ“, над којима је отворен поступак стечаја, што значи да спор не мора да се реши на исти начин према свим супарничарима, то је Трећи основни суд у Београду био у обавези да прво донесе решење о раздвајању поступка у односу на тужене Компаније „ЂЂ“ Д.П. и „ЕЕ“ Д.П, а потом сагласно члану 25. став 1. тачка 4. Закона о уређењу судова, решење о стварној ненадлежности само у односу на те тужене.

Имајући изложено у виду, за поступање у овој фази поступка стварно и месно надлежан је Трећи основни суд у Београду, при чему ће тај суд имати у виду да се у спису предмета налази и жалба тужене Агенције за вођење спорова у поступку приватизације изјављена против решења тог суда П1 965/15 од 17.02.2016. године, о којој није одлучено.

Из наведених разлога, на основу члана 22. став 2. ЗПП, одлучено је као у изреци.

Председник већа - судија

Бранислав Апостоловић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић