Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Р1 513/2019
18.09.2019. година
Београд

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Звездане Лутовац, председника већа, Јелене Боровац и Бранка Станића, чланова већа, у парници тужиоца AA, из ..., кога заступају пуномоћници Катарина Ђурђевић и Марко Ђурђевић, адвокати из ..., против тужене „ББ“ АД ..., коју заступа пуномоћник Невена Веселиновић, адвокат из ..., ради утврђења и исплате, одлучујући о сукобу надлежности између Основног суда у Пожаревцу и Првог основног суда у Београду, у седници већа одржаној 18.09.2019. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

За поступање у овом предмету стварно и месно је надлежан Oсновни суд у Крагујевцу.

О б р а з л о ж е њ е

Тужилац је поднео тужбу Основном суду у Пожаревцу 25.03.2019. године, против тужене ради утврђења ништавости одредбе уговора о готовинском кредиту за финансирање и исплате.

Основни суд у Пожаревцу се решењем П бр. 280/19 од 04.07.2019. године огласио месно ненадлежним за поступање у овој правној ствари и одредио да се списи предмета по правноснажности решења доставе Првом основном суду у Београду.

Својим актом П 15875/19 Први основни суд у Београду није прихватио своју месну надлежност и предмет је доставио Врховном касационом суду.

Решавајући настали сукоб надлежности у смислу члана 22. став 2. Закона о парничном поступку Врховни касациони суд је нашао да је за поступање у овом предмету стварно и месно надлежан Основни суд у Крагујевцу.

Чланом 40. став 2. ЗПП прописано је да је за суђење у споровима против правних лица опште месно ненадлежан суд на чијем се подручју налази њихово седиште према извештају Агенције за привредне регистре.

Према члану 65. став 1. ЗПП, ако законом није прописана искључива месна надлежност неког суда, странке могу да се споразумеју да им у првом степену суди суд који није месно надлежан, под условом да је тај суд стварно надлежан. Споразум из става 1. и 2. овог члана производи правно дејство само ако је састављен у писаном облику и ако се односи на одређени спор или више спорова који сви проистичу из одређеног правног односа (став 3). Исправу о споразуму тужилац мора да приложи уз тужбу, а тужени уз приговор ненадлежности.