Против наведених правноснажних решења К 70/18 од 20.09.2019. године и К 70/18 – Кв 3816/19 од 07.10.2019. године захтев за заштиту законитости благовремено је поднео бранилац окривљеног АА, адвокат Радован Шишовић, због повреде закона из члана 485. став 1. тачка 1) у вези члана 265. ЗКП, са предлогом да Врховни касациони суд побијана решења преиначи тако што ће окривљеном досудити накнаду трошкова кривичног поступка у износу од још 394.500,00 динара, као и 90.000,00 динара, на име састава захтева за заштиту законитости.

Врховни касациони суд је на основу члана 488. став 1. ЗКП, доставио примерак захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног Републичком јавном тужиоцу, па је у седници већа коју је одржао без обавештавања Републичког јавног тужиоца и браниоца окривљеног, сматрајући да њихово присуство у смислу члана 488. став 2. ЗКП, није од значаја за доношење одлуке, размотрио списе предмета са правноснажним решењима против којих је поднет захтев за заштиту законитости, те је након оцене навода у захтеву, нашао:

Захтев за заштиту законитости је основан.

Основано бранилац окривљеног АА у захтеву за заштиту законитости указује да је побијаним решењима повређен закон из члана 441. став 4. у вези члана 261. став 2. тачка 7) ЗКП.

Наиме, према одредби члана 265. став 1. ЗКП, када се обустави кривични поступак или се оптужба одбије, или се окривљени ослободи од оптужбе изрећиће се у решењу односно у пресуди да трошкови кривичног поступка из члана 261. став 2. тачка 1) до 6) ЗКП, нужни издаци окривљеног и нужни издаци и награда браниоца падају на терет буџетских средстава.

Одредбом члана 261. став 1. ЗКП, прописано је да су трошкови кривичног поступка и издаци учињени поводом поступка од његовог покретања до његовог завршетка, док је ставом 2. тачка 7) истог члана прописано да трошкови кривичног поступка обухватају награду вештаку, награду стручном саветнику, награду и нужне издатке браниоца, нужне издатке приватног тужиоца и оштећеног као тужиоца и њихових законских заступника, као и награду и нужне издатке њихових пуномоћника.

Одредбом члана 2. став 14. ЗКП, одређено је значење израза „поступак“ који се односи на предистражни поступак и кривични поступак.

Када је реч о трошковима који се односе на награду браниоца за обављене радње пред органом поступка – јавним тужилаштвом, јасно је да се ради о трошковима насталим поводом поступка посебно када се има у виду да се записници о доказним радњама предузетим пред тим органом под условима прописаним Закоником о кривичном поступку могу користити као докази у кривичном поступку.

Имајући у виду наведено, Виши суд у Београду је решењем К 70/18 од 20.09.2019. године којим је браниоцу окривљеног АА досудио трошкове поступка у износу од 112.500,00 динара и то само за трошкове настале пред судом, а није признао трошкове настале пред Првим основним јавним тужилаштвом у Београду, повредио одредбу члана 261. став 2. тачка 7) ЗКП, јер браниоцу није признао трошкове настале пред јавним тужилаштвом, иако се ради о трошковима насталим поводом поступка, у складу са одредбом члана 261. став 1. ЗКП.

Како је побијаним правноснажним решењима о трошковима кривичног поступка повређена одредба члана 261. став 2. тачка 7) ЗКП, јер браниоцу окривљеног нису признати трошкови пред Првим основним јавним тужилаштвом, иако се ради о трошковима који су настали поводом поступка и на чију накнаду бранилац по закону има право, те како је суд дужан да одлучи о свим трошковима поступка и то како за радње предузете пред судом тако и за радње предузете пред јавним тужилаштвом, то је погрешан закључак Вишег суда у Београду у побијаним решењима да о наведеним трошковима треба да одлучи тужилаштво као орган поступка, пред којим су наведене радње предузете.

Како је побијаним решењима повређен закон на штету окривљеног АА у смислу члана 441. став 4. ЗКП, то су иста морала бити укинута и предмет враћен Вишем суду у Београду на поновно одлучивање у првостепеном поступку.

У поновном поступку суд ће имати у виду све примедбе из ове пресуде, поступити по истим како би могао да донесе правилну и на закону засновану одлуку.

Из изнетих разлога, Врховни касациони суд је на основу члана 492. став 1. тачка 1) ЗКП, одлучио као у изреци ове пресуде.

Записнчар – саветник                                                                                                      Председник већа – судија

Весна Веселиновић,с.р.                                                                                                 Бата Цветковић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић