У ИМЕ НАРОДА

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Весне Поповић, председника већа, др Илије Зиндовића и Божидара Вујичића, чланова већа, у правној ствари тужилаца АА из ..., чији је пуномоћник Тијана Милић, адвокат из ..., ББ из ..., ВВ из ..., ГГ из ..., ДД из ..., ЂЂ из ..., ЕЕ из ..., ЖЖ из ..., ЗЗ из ..., ИИ из ..., ЈЈ из ..., чији је пуномоћник Марко Милојевић, адвокат из ... и КК из ..., против тужених ЛЛ из ..., ЉЉ из ... и ММ из ..., чији је пуномоћник Бојан Јанковић, адвокат из ..., ради утврђења, одлучујући о ревизији тужилаца изјављеној против пресуде Апелационог суда у Београду Гж 6477/17 од 21.01.2018. године, у седници одржаној 06.11.2019. године, донео је

П Р Е С У Д У

ОДБИЈА СЕ као неоснована ревизија тужилаца изјављена против пресуде Апелационог суда у Београду Гж 6477/17 од 21.01.2018. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Другог основног суда у Београду П 57415/10 од 02.02.2017. године, ставом првим изреке, одбијен је тужбени захтев тужилаца којим су тражили да суд утврди постојање стварне службености стечене путем одржаја пролаза пешице, аутомобилима и осталом тракторском механизацијом преко кат. парц. број .../... и .../... уписано у лист непокретности број ... и ... КО ..., као послужних и то најпре приступним путем који води од улице ... у ..., преко пруге – рампе у улици ... асфалтним путем поред кућних бројева ... и ... а са леве стране и ... и ... са десне стране, па надаље, насутим путем, туцаником између кућних бројева ... и .../... са леве стране и .../... и .../... са десне стране, све у улици ширине 4 метра, а затим земљишним путем у дужини од 98 метара и ширине око 2,5 метара, преко катастарске парцеле .../... и .../... КО ..., а у корист парцела тужилаца и то: кат. парц. .../..., .../... (тужилац АА), кат. парц. .../... (тужилац ББ), кат. парц. .../.. (тужиља ДД), кат. парц. ... (тужиоци ДД, ВВ, ГГ и ЂЂ), кат. парц. .../...-... и .../...-... (тужилац ЈЈ), кат. парц. .../... (тужилац ЕЕ), кат. парц. ... (тужилац ЖЖ), кат. парц. .../...-... и .../...-... (тужиоци ЗЗ и ИИ) све КО ... као повласник добара, а што су тужени ЛЛ, ЉЉ, ММ, дужни да признају и трпе, као неоснован. Ставом другим изреке, одбачена је тужба тужилаца којим су тражили да суд наложи Геодетском заводу Катастру непокретности Београд да изврши укњижбу службености пролаза пешице, аутомобилима и осталом тракторском механизацијом у листу непокретности ... и ... КО ... у корист парцела тужилаца – повласних добара. Ставом трећим изреке, одбачена је тужба тужиоца КК, а ставом четвртим изреке, обавезани су тужиоци да туженом ЛЛ на име трошкова парничног поступка исплате износ од 84.000,00 динара у року од 15 дана.

Пресудом Апелационог суда у Београду Гж 6477/17 од 21.01.2018. године, ставом 1. изреке, укинута је пресуда Другог основног суда у Београду П 57415/10 од 02.02.2017. године у ставу првом и четвртом изреке и одбијен је тужбени захтев тужилаца којим су тражили да се утврди постојање стварне службености стечене путем одржаја пролаза пешице, аутомобилима и осталом тракторском механизацијом преко катастарских парцела тужених .../... и ..../... уписаним у лист непокретности број ... и ... КО ..., као послужних добара и то најпре приступним путем све ближе означеном у ставу првом првостепене пресуде, а у корист парцела тужилаца све ближе описаних у ставу првом изреке првостепене пресуде, као повласних добара, а што су тужени дужни да признају и трпе, као неоснован. Ставом 2. изреке, обавезани су тужиоци да туженом ЛЛ на име трошкова парничног поступка исплати износ од 84.000,00 динара у року од 15 дана, а ставом 3. изреке, одбијен је као неоснован захтев тужилаца за накнаду трошкова другостепеног поступка.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужиоци су благовремено изјавили ревизију, због погрешне примене материјалног права.

Врховни касациони суд је испитао побијану пресуду у смислу члана 408. Закона о парничном поступку (''Службени гласник РС'' бр. 72/11, 55/14) и утврдио да ревизија није основана.

У спроведеном поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. Закона о парничном поступку, на коју ревизијски суд пази по службеној дужности.

Према утврђеном чињеничном стању, тужени ЛЛ је власник кат. парц. .../... КО ..., а да су тужени ЛЛ, ЉЉ и правни претходник тужене ММ сувласници на кат. парц. .../... КО ... . Тужиоци и њихови правни претходници до својих повласних парцела пролазили су преко парцела у власништву тужених које је тужени ЛЛ оградио осамдесетих година, али да су тужиоци и поред ограђивања наставили да користе пролаз који им родитељи туженог ЛЛ нису бранили. Након њихове смрти тужени ЛЛ у северном делу своје парцеле поставио је металну пешачку и колску капију и почео да брани пролаз због чега је дошло до сукоба између странака. У периоду од 1995. године до подношења тужбе 12.04.2000. године тужиоци нису пролазили преко парцела тужених. У току 1999. године тужиоци су затражили судску заштиту у виду предлога за одређивање привремене мере која привремена мера је усвојена решењем од 03.06.1999. године и постала правноснажна 05.07.1999. године.

Полазећи од одредбе чл. 58. и 54. став 1. Закона о основама својинскоправних односа, нижестепени судови налазе да стоји чињеница да су тужиоци остварили право службености пролаза преко повласних парцела у власништву тужених јер су назначеним правцима пролазили више од 20 година, а власници послужног добра се томе нису противили. Међутим, у току три узастопне године након што је тужени ЛЛ, оградио парцелу и поставио капију – металну, пешачку и колску и почео да брани пролаз од 1995. године па до подношења тужбе 12.04.2000. године на основу изведених доказа произилази да тужиоцу нису пролазили назначеним правцем и обзиром да је прошао рок од три године везано за не вршење права службености то је исто престало сагласно члану 58. Закона о основама својинскоправних односа, па стога није било основа да се тужбом тражи да суд утврди постојање стварне службености стечене путем одржаја. Услови за стицање права службености путем одржаја стекли су се много пре подношења тужбе (више од три године), а како је чланом 58. ЗОСПО прописано да се стечена службеност губи услед невршења непрекидним протеком рока од три године, то је право службености пролаза тужилаца престало због противљења тужених као власника послужног добра. Право службености и пролаза стеченог одржајем, обзиром да исто нису користили у року од три узастопне године, нити су тражили у том периоду заштиту је престало, па је стога тужбени захтев одбијен као неоснован.

По оцени Врховног касационог суда, на овако утврђено чињенично стање, правилно је примењено материјално право и то члан 54. став 1. и члан 58. Закона о основама својинскоправних односа. Стоји чињеница да према члану 54. став 1. Закона о основама својинскоправних односа стварна службеност пролаза се стиче одржајем протеком рока од 20 година, ако се власник послужног добра није противио том проласку. Међутим, према члану 58. Закона о основама својинскоправних односа прописано је да се право службености пролаза уколико се исто у року од три године узастопно не користи губит, тј. наступа престанак права службености пролаза, што се у конкретном случају и десило.

Наводи из ревизије тужилаца да суд није правилно утврдио да су тужиоци престали користити назначено право службености, те да није протекао рок од три године везано за некоришћење назначеног права пролаза не могу се прихватити јер је изведеним доказима, а који су правилно оцењени несумњиво утврђено да је тај рок од три узастопне године протекао.

Предлог за усвајање привремене мере, који је усвојен решењем 03.06.1999. године није од посебног значаја за доношење другачије одлуке јер је у току нижестепеног поступка утврђено да је и предлог за издавање привремене мере поднет након истека рока од три године, када су тужиоци услед противљења тужених престали да пролазе назначеним правцем и сходно члану 58. став 1. Закона о основама својинскоправних односа изгубили право службености пролаза.

Из наведених разлога применом члана 414. став 1. ЗПП, одлучено је као у изреци.

Председник већа судија

Весна Поповић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић