Врховни касациони суд у већу састављеном од судија: Весне Поповић, председника већа, Божидара Вујичића, др Илије Зиндовића, Бранислава Босиљковића и Бисерке Живановић, чланова већа, у правној ствари тужиоца АА из ..., чији је пуномоћник Љиљана Бабић Вишекруна, адвокат из ..., против тужене ББ из ..., чији је пуномоћник Јован Армић, адвокат из ..., ради дуга, одлучујући о ревизији тужиоца изјављеној против пресуде Апелационог суда у Београду Гж 8539/2018 од 31.10.2018. године, у седници одржаној 04.09.2019. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

НЕ ПРИХВАТА СЕ одлучивање о ревизији тужиоца изјављеној против пресуде Апелационог суда у Београду Гж 8539/2018 од 31.10.2018. године, као изузетно дозвољеној.

ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољена, ревизија тужиоца изјављена против пресуде Апелационог суда у Београду Гж 8539/2018 од 31.10.2018. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Другог основног суда у Београду П 582/16 од 18.06.2018. године, ставом првим изреке одлучено је да се не дозвољава објективно преиначење тужбе тужиоца. Ставом другим изреке одбијен је тужбени захтев којим је тужилац тражио да се обавеже тужена да тужиоцу плати 34.049 евра у динарској противвредности по средњем курсу евра који одређује НБС на дан исплате, са законском затезном каматом почев од 14.05.2008. године па до исплате, по стопи затезне камате у висини референтне каматне стопе Европске централне банке на главне операције за рефинансирање увећане за 8 процентних поена, у динарској противвредности по средњем курсу који утврђује НБС на дан исплате. Ставом трећим изреке обавезан је тужилац да туженој накнади трошкове поступка од 416.250,00 динара.

Пресудом Апелационог суда у Београду Гж 8539/2018 од 31.10.2018. године, ставом првим изреке одбијена је жалба тужиоца и потврђена првостепена пресуда. Ставом другим изреке одбијен је захтев тужиоца за накнаду трошкова другостепеног поступка.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужилац је благовремено изјавио ревизију због битне повреде одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права, с тим што је предложио да се о ревизији одлучи као изузетно дозвољеној применом члана 404. ЗПП.

Тужена је поднела одговор на ревизију тужиоца.

Тужба у овој правној ствари поднета је 27.12.2010. године. Решењем Апелационог суда у Београду Гж 6428/13 од 22.05.2014. године укинута је првостепена одлука којом је одлучено о тужбеном захтеву и предмет враћен првостепеном суду на поновно одлучивање. Побијана другостепена пресуда донета је 31.10.2018. године, односно после ступања на снагу Закона о изменама и допунама Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ бр.55/14), па се у конкретном случају примењују одредбе Закона о парничном поступку који је објављен у „Службеном гласнику РС“ бр.72/11 и 55/14.

Према одредби члана 404. став 1. ЗПП („Службени гласник РС“ број 72/11 и 55/14), посебна ревизија се може изјавити због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која се не би могла побијати ревизијом, ако је по оцени Врховног касационог суда, потребно размотрити правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и када је потребно ново тумачење права. Према ставу 2. истог члана, испуњеност услова за изузетну дозвољеност ревизије Врховни касациони суд цени у већу од пет судија.

Ценећи испуњеност услова за изузетну дозвољеност ревизије, Врховни касациони суд је имао у виду да се у конкретном случају ради о парници ради дуга, те да су о правној природи и основаности тужбеног захтева, судови одлучили уз примену материјалног права које не одступа од примене права у правноснажно окончаним поступцима са тужбеним захтевима као у овој правној ствари. Указивање у ревизији на другачију одлуку Апелационог суда у Београду у овој правној ствари, односно на другачији правни став у тој одлуци од става који је заузет у пресуди против које је изјављена ревизија, није основ за посебну ревизију, јер се не ради о правном ставу који је изражен у правноснажно окончаном поступку (решењем Апелационог суда у Београду Гж 6428/13 од 22.05.2014. године укинута је раније донета првостепена пресуда у овој парници). Како Врховни касациони суд налази да у конкретном случају не постоји потреба за разматрањем правних питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана, или новог тумачења права, то значи да нису испуњени услови из члана 404. став 1. ЗПП, на основу чега је и одлучено је као у ставу првом изреке.

Испитујући дозвољеност ревизије у смислу члана 410. став 2. тачка 5. Закона о парничном поступку, Врховни касациони суд је нашао да ревизија није дозвољена.

Наиме, одредбом члана 403. став 3. ЗПП, прописано је да ревизија није дозвољена у имовинско правним споровима ако вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.

У конкретној правној ствари се ради о имовинско-правном спору у коме се тужбени захтев односи на новчано потраживање, при чему је вредност предмета спора побијаног дела 34.049 евра у динарској противвредности, што представља износ који не прелази динарску противвредност 40.000 евра по средњем курсу НБС на дан подношења тужбе, то је Врховни касациони суд нашао да је ревизија недозвољена, применом члана 403. став 2. ЗПП.

На основу изнетог, применом члана 413. у вези члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП, Врховни касациони суд је одлучио као у ставу другом изреке.

Председник већа – судија

Весна Поповић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић