Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Р1 684/2019
18.12.2019. година
Београд

 

 

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија Весне Поповић, председника већа, Божидара Вујичића и др Илије Зиндовића, чланова већа, у парници тужиље АА из ..., чији је пуномоћник Александар Ковачевић, адвокат из ..., против туженог Дома здравља „ББ“ ..., чији је пуномоћник Немања Алексић, адвокат из ..., ради накнаде нематеријалне штете, решавајући сукоб стварне надлежености између Вишег суда у Београду и Основног суда у Новом Саду, у седници одржаној 18.12.2019. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

За поступање у овој правној ствари стварно је надлежан Основни суд у Новом Саду.

О б р а з л о ж е њ е

Основни суд у Новом Саду решењем П 7643/18 од 29.03.2019. године, огласио се стварно ненадлежним за поступање у овој правној ствари и по правноснажности решења списе предмета је доставио Вишем суду у Београду као стварно и месно надлежном.

Виши суд у Београду није прихватио стварну надлежност, те се актом П3 275/19 од 20.11.2019. године обратио Врховном касационом суду ради решавања негативног сукоба надлежности.

Одлучујући о сукобу надлежности на основу члана 22. став 2. Закона о парничном поступку - ЗПП („Сл. гласник РС“, бр.72/11 и 55/14), Врховни касациони суд је нашао да је за поступање у овој правној ствари стварно надлежан Основни суд у Новом Саду.

У конкретном случају, тужиља је 26.09.2018. године поднела тужбу против туженог Дома здравља „ББ“ из ... ради накнаде нематеријалне штете, која је према наводима тужбе проузркована тужиљи услед достављања нарочито осетљивих података (специјалистички гинеколошки извештај), приликом систематског прегледа запослених у ЈВП „ВВ“ из ... . Извештај о здравственом стању тужиље прослеђен је од стране туженог на електронску адресу запослене у служби за Информационе технологије у предузећу где тужиља ради и на тај начин су подаци о пацијенту постали доступни великом броју људи.

Основни суд у Новом Саду се огласио стварно ненадлежним ценећи да је тужба поднета ради накнаде штете због повреде права на приватност тужиље, те се позвао на члан 80. Закона о јавном информисању и медијима и предмет доставио Вишем суду у Београду као стварно надлежном.

Међутим, Законом о јавном информисању и медијима („Сл. гласник РС“, бр.83/14, 58/15 и 12/16), регулише јавно информисање само путем медија, а појам медија је дефинисан чланом 29. истог закона. У том смислу информације о личности, па самим тим и информације које се односе на заштиту приватног живота односе се на информације објављене само преко медија за које је стварно надлежан Виши суд у Београду на основу члана 4. став 2. Закона о седиштима и подручјима судова и тужилаштава.