У ИМЕ НАРОДА

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Jaсминке Станојевић, председника већа, Бисерке Живановић и Споменке Зарић, чланова већа, у парници тужилаца АА и ББ, обоје из ..., чији је пуномоћник Драган Бојанић, адвокат из ... и Јован Челебић, адвокат из ..., против туженог ВВ из ..., чији је пуномоћник Небојша Божовић, адвокат из ..., ради заштите од насиља у породици, одлучујући о ревизији туженог изјављеној против пресуде Апелационог суда у Крагујевцу Гж2. 16/19 од 04.02.2019. године, у седници већа од 16.10.2019. године, донео је

П Р Е С У Д У

ОДБИЈА СЕ као неоснована ревизија туженог изјављена против пресуде Апелационог суда у Крагујевцу Гж2. 16/19 од 04.02.2019. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Параћину П 2Н. 4/18 од 23.11.2018. године, ставом првим изреке усвојен је тужбени захтев тужилаца и према туженом одређена мера заштите од насиља у породици тако што му се забрањује да даље узнемирава тужиоце под претњом законских последица. Одређено је да мера заштите од насиља у породици траје годину дана од дана доношења одлуке и жалба не задржава извршење пресуде. Ставом другим изреке, тужени је обавезан да тужиоцима накнади парничне трошкове у износу од 353.481,00 динар.

Пресудом Апелационог суда у Крагујевцу Гж2. 16/19 од 04.02.2019. године, која је испрвљена решењем под истим бројем од 18.06.2019. године, одбијена је као неоснована жалба туженог и потврђена првостепена пресуда.

Против другостепене пресуде, тужени је благовремено изјавио ревизију због битне повреде одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права.

Врховни касациони суд је испитао побијану пресуду у смислу члана 408. Закона о парничном поступку - ЗПП („Службени гласник РС“ 72/11, 55/14), и утврдио да ревизија није основана.

У поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП на коју ревизијски суд пази по службеној дужности. Због битне повреде одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 12. ЗПП, ревизија се не може изјавити, према члану 407. став 2. ЗПП.

Према утврђеном чињеничном стању, тужиоци су син и снаха туженог. Утврђено је да су породични односи поремећени након што је тужени засновао ванбрачну заједницу, због нерешених имовинских односа парничних странака. Сукоби између парничних странака су углавном били вербални, уз упућивање псовки и увреда, а било је и физичких сукоба, па је због честих пријава за насиље у породици решењем Основног суда у Параћину Кн 92/18 од 17.03.2018. године забрањено тужиоцима да прилазе туженом и ГГ на период од 30 дана, а истим решењем је наложено туженом да не контактира и не прилази тужиоцима на период од 30 дана. Према извештају Центра за социјални рад, погоршање у односима у породици је настало након смрти супруге и мајке парничних странака 2014. године, због тога што је тужени засновао ванбрачну везу и због имовинских односа. Странке су поднеле више кривичних и прекршајних пријава, а сукоби су ескалирали када је тужени 20.03.2018. године тужиљи упутио погрдне и увредљиве речи. Према извештају комисије вештака неуропсихијатра, код туженог је присутна ригидност и снижена критичност у понашању, те да приликом коришћења алкохола има повећану агресивност и снижену толеранцију на стрес и фрустрацију, а афективна понашања су чешћа. На основу наведеног мишљења вештака, Центар за социјални рад у Параћину је предложио да се туженом изрекне мера заштите од насиља у породици.

Код овако утврђеног чињеничног стања, правилно је у нижестепеним пресудама примењено материјално право када је туженом забрањено узнемиравање тужилаца.

Наиме, у поступку је утврђено да је тужени према тужиоцима испољавао понашање које представља насиље у породици, у смислу члана 197. став 1. Породичног закона. С обзиром на наведено, било је потребно одредити мере заштите у породици, у смислу члана 198. став 1. и став 2. тачка 5. тог закона, због опасности да ће се насиље у породици поновити.

С обзиром на наведено, ревизијом туженог неосновано се истиче погрешна примена материјалног права и наводи да тужени није одговоран за насиље у породици и да му је мера заштите од насиља у породици неосновано изречена.

Из наведених разлога, Врховни касациони суд је одлучио као у изреци, на основу члана 414. став 1. ЗПП.

Председник већа - судија

Јасминка Станојевић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић