Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев 2707/2019
16.10.2019. година
Београд

 

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Звездане Лутовац, председника већа, Јелене Боровац, Бранка Станића, др Драгише Б. Слијепчевића и Татјане Матковић Стефановић, чланова већа, у парници тужиоца АА, Огранак АА1 из ..., против туженог ББ из ..., кога заступа пуномоћник Лончаревић Александра, адвокат из ..., ради исплате, одлучујући о ревизији туженог изјављеној против пресуде Вишег суда у Новом Саду Гж 3285/2016 од 11.01.2019. године, у седници већа одржаној 16.10.2019. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

НЕ ПРИХВАТА СЕ одлучивање о ревизији туженог изјављеној против пресуде Вишег суда у Новом Саду Гж 3285/2016 од 11.01.2019. године, као изузетно дозвољеној.

ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија туженог изјављена против пресуде Вишег суда у Новом Саду Гж 3285/2016 од 11.01.2019. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Новом Саду П 10028/15 од 17.05.2016. године, усвојен је тужбени захтев тужиоца и закључак извршитеља за подручје Основног суда у Новом Саду Аћимовић Бранислава И.Ивк. 152/12 од 03.09.2012. године одржан на снази за износ главног дуга од 183.730,41 динар са законском затезном каматом почев од 31.08.2012. па до исплате и за трошкове извршног поступка у износу од 7.237,00 динара. Обавезан је тужени да тужиоцу накнади трошкове парничног поступка у износу од 13.474,61 динар.

Виши суд у Новом Саду је пресудом Гж 3285/2016 од 11.01.2019. године жалбу туженог одбио и потврдио пресуду Основног суда у Новом Саду П 10028/15 од 17.05.2016. године.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужени је изјавио благовремену ревизију због погрешне примене материјалног права. Ревизију изјављује са позивом на члан 404. ЗПП, због потребе разматрања правних питања од општег интереса, питања у интересу равноправности грађана и уједначавања судске праксе.

Одлучујући о дозвољености ревизије на основу члана 404. став 2. ЗПП („Службени гласник РС“, број 72/11 ... 55/14) Врховни касациони суд је утврдио да разлози за одлучивање о ревизији туженог као изузетно дозвољеној нису основани.

Чланом 404. став 1. ЗПП прописано је да је ревизија изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која не би могла да се побија ревизијом ако је по оцени Врховног касационог суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправност грађана, ради уједначвања судске праксе као и ако је потребно ново тумачење права (посебна ревизија).

Врховни касациони суд налази да у конкретном случају нису испуњени услови из члана 404. ЗПП за одлучивање о посебној ревизији туженог имајући у виду да није одступљено од судске праксе Врховног касационог суда у примени члана 40. став 1. тачка 4. Уредбе о условима испоруке електричне енергије. У побијаним одлукама изражен је правни став судова, да је тужени код тужиоца регистрован као купац и потрошач електричне енергије, да је записником овлашћених лица тужиоца од 08.10.2010. године констатовано оштећење мерног уређаја купца и потрошача електричне енергије, да тужени није у смислу члана 26. став 3. Уредбе обавестио тужиоца о промени власништва, односно права коришћења на објекту због чега је дужан да плати електричну енергију потрошену до дана поднете пријаве новог власника, односно носиоца права коришћења, а што је у складу са праксом Врховног касационог суда по овом питању, услед чега нису испуњени услови за одлучивање о ревизији као изузетно дозвољеној.

Одлучујући о дозвољеност ревизије применом члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП Врховни касациони суд је нашао да ревизија туженог није дозвољена.

Предлог за извршење (тужба) поднет је суду дана 03.09.2017. године. Вредност предмета спора је 190.967,41 динар.

Закон о парничном поступку у члану 468. став 1. прописује да спорови мале вредности у смислу одредаба ове главе јесу спорови у којима се тужбени захтев односи на потраживање у новцу које не прелази динарску противвредност 3.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе. У конкретном случају реч је посебном поступку у споровима мале вредности који је регулисан чланом 467-479 ЗПП. Чланом 479. став 6. истог закона прописано је да против одлуке другостепеног суда није дозвољена ревизија.

Како у поступцима у споровима мале врености није дозвољена ревизија, Врховни касациони суд је нашао да ревизија туженог у овом спору мале вредности није дозвољена.

На основу изложеног, Врховни касациони суд је одлучио као у изреци, применом члана 413. ЗПП.