Рев 3844/2019 3.19.1.25.1.4 посебна ревизија

Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев 3844/2019
15.11.2019. година
Београд

 

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Звездане Лутовац, председника већа, Јелене Боровац, Бранка Станића, др Драгише Б. Слијепчевића и Татјане Матковић Стефановић, чланова већа, у парници тужиље АА из ..., чији је пуномоћник Марија Јоксовић, адвокат из ..., против тужене „ББ Банке“ АД из ..., коју заступа Немања Алексић, адвокат из ..., ради утврђења ништавости одредби уговора и стицања без основа, одлучујући о ревизији тужене изјављеној против пресуде Вишег суда у Сомбору Гж 45/19 од 30.04.2019. године, у седници већа одржаној дана 15.11.2019. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

НЕ ПРИХВАТА СЕ одлучивање о ревизији тужене изјављеној против пресуде Вишег суда у Сомбору Гж 45/19 од 30.04.2019. године, као изузетно дозвољеној.

ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена, ревизија тужене изјављена против пресуде Вишег суда у Сомбору Гж 45/19 од 30.04.2019. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Сомбору П 217/18 од 02.10.2018. године, делимично је усвојен тужбени захтев тужиље и утврђено да је ништава одредба члана 4. тачка 1. подтачка 2. Уговора о стамбеном кредиту за изградњу непокретности, што је тужена дужна да призна и трпи, па је обавезана тужена да тужиљи исплати износ од 15.740,85 динара и законску затезну камату на износ од 8.338,00 динара почев од 09.06.2018. године до исплате и на име трошкова парничног поступка износ од 83.331,00 динар са законском затезном каматом од извршности пресуде до исплате, док је одбијен тужбени захтев за исплату законске затезне камате обрачунате на износ од 10.842,45 динара почев од 09.06.2018. године до исплате.

Пресудом Вишег суда у Сомбору Гж 45/19 од 30.04.2019. године, ставом првим изреке, жалба тужене је делимично усвојена, па је преиначена првостепена пресуда у делу одлуке о главном дугу и одлуке о трошковима поступка, тако што је обавезана тужена да тужиљи исплати износ од 90 евра у динарској противвредности по средњем курсу Народне банке Србије важећем у време исплате са затезном каматом од 09.06.2018. године до исплате и износ од 43,27 евра у динарској противвредности по средњем курсу НБС важећем у време исплате, а одбијен је захтев тужиље за накнаду трошкова поступка преко износа од 49.481,00 динар до износа од 83.331,00 динар са законском затезном каматом на ту разлику од извршности до исплате, док је жалба тужене одбијена и првостепена пресуда потврђена у преосталом побијеном усвајајућем а непреиначеном делу. Ставом другим изреке, одбијен је захтев тужене за накнаду трошкова жалбеног поступка.

Против правноснажне другостепене пресуде тужена је изјавила ревизију, због погрешне примене материјалног права и предложила да се ревизија сматра изузетно дозвољеном на основу члана 404. ЗПП.

Одлучујући о дозвољености изјављене ревизије на основу члана 404. став 2. ЗПП („Службени гласник РС“, број 72/11 ... 55/14), Врховни касациони суд је нашао да нису испуњени услови за одлучивање о ревизији као о изузетно дозвољеној. Наиме, разлози на којима су засноване одлуке нижестепених судова одговарају и усклађени су са правним ставом овог суда о дозвољености уговарања трошкова кредита, усвојеним на седници Грађанског одељења Врховног касационог суда одржаној 22.05.2018. године. Из наведеног разлога, одлучено је као у ставу првом изреке.

Ревизија тужене није дозвољена ни као редовна.

Према члану 403. став 3. ЗПП ревизија није дозвољена у имовинскоправним споровима ако вредност предмета спора побијеног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра, по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.

Тужба ради утврђења ништавости одредбе уговора и стицања без основа поднета је дана 29.01.2018. године. Вредност предмета спора је 15.740,85 динара.

Имајући у виду да се ради о имовинскоправном спору који се односи на утврђење ништавости уговора и исплату новчаног износа, у коме вредност предмета спора побијеног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе, ревизија тужене није дозвољена.

На основу члана 413. ЗПП, одлучено је као у ставу другом изреке.

Председник већа - судија

Звездана Лутовац, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић