Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Р1 84/2020
26.02.2020. година
Београд

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Браниславе Апостоловић, председника већа, Бранислава Босиљковића и Бранке Дражић, чланова већа, у парници тужиоца Организације АА из ..., чији је пуномоћник Дејан Вуковић адвокат из ..., против тужене ББ из ..., ради дуга, решавајући сукоб стварне надлежности између Основног суда у Чачку и Вишег суда у Чачку, у седници већа одржаној дана 26.02.2020. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

За суђење у овом спору СТВАРНО ЈЕ НАДЛЕЖАН Виши суд у Београду.

О б р а з л о ж е њ е

Основни суд у Чачку се, решењем П 112/19 од 04.02.2019. године, огласио стварно ненадлежним за поступање у овој правној ствари и по правноснажности тог решења предмет је уступио Вишем суду у Чачку, као стварно и месно надлежном суду.

Виши суд у Чачку није прихватио надлежност и сматрајући да је за суђење у овом спору стварно надлежан Виши суд у Београду, предмет је доставио овом суду ради решавања сукоба надлежности.

Решавајући настали сукоб стварне надлежност, на основу члана 30. став 2. Закона о уређењу судова и члана 22. став 1. Закона о парничном поступку (ЗПП), Врховни касациони суд је нашао да је за суђење у овом спору стварно надлежан Виши суд у Београду.

Према члану 4. став 3. Закона о седиштима и подручјима судова и јавних тужилаштава („Службени гласник Републике Србије“, број 101/13), Виши суд у Београду је за територију Републике Србије надлежан за суђење у споровима о ауторским и сродним правима. Због тога је тај суд стварно и месно надлежан да суди и овај спор, у којем тужилац потражује новчану накнаду предвиђену чланом 127. став 1. Закона о ауторским и сродним правима.

Из наведених разлога, на основу члана 22. став 1. ЗПП, одлучено је као у изреци.

Председник већа - судија

Бранислава Апостоловић,с.р.