Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рж1к, Рж1кп, Рж1г, Рж1р, Рж1гп, Рж1 у, Рж1уп 20/2020
13.03.2020. година
Београд
Врховни касациони суд, вршилац функције председника суда Драгомир Милојевић, у предмету предлагача АА из ..., ул. ..., кога заступа Милица Рајић, адвокат из ..., ул. ..., одлучујући о жалби предлагача због недоношења одлуке по приговору ради убрзања поступка од 13.12.2019. године, донео је 13.03.2020. године, без испитног поступка
Р Е Ш Е Њ Е
ОДБИЈА СЕ жалба предлагача изјављена због недоношења одлуке по приговору од 13.12.2019. године.
ОДБИЈА СЕ захтев предлагача за накнаду трошкова поступка.
О б р а з л о ж е њ е
Предлагач је 13.12.2019. године поднео Врховном касационом суду, преко Управног суда, жалбу због недоношења одлуке од стране Управног суда по његовом приговору од 13.12.2019. године, изјављеном ради убрзања поступка у предмету Управног суда I-4 У 781/17. Навео је да председник Управног суда није у законском року од два месеца одлучио о његовом приговору и предложио да Врховни касациони суд усвоји приговор ради убрзања поступка, утврди да му је повређено право на суђење у разумном року и да обавеже Републику Србију да му на име трошкова поступка исплати укупан износ од 90.000,00 динара.
Одлучујући о жалби предлагача на основу одредаба чл. 16 и 17. и члана 20. став 2. Закона о заштити права на суђење у разумном року („Службени гласник РС“, бр. 40/15) у вези са чланом 30. став 2. Закона о ванпарничном поступку („Службени гласник СРС“, бр. 25/82 и „Службени гласник РС“, бр. 6/15), Врховни касациони суд је нашао да je жалба неоснована.
На основу прибављених списа предмета Управног суда Р4 у 385/2019 утврђено је да је предлагач дана 13.12.2019. године поднео Управном суду приговор ради убрзања поступка у предмету Управног суда I-4 У 781/17. Поступајући судија Управног суда је решењем Р4 у 385/19 од 10.02.2020. године одбио као неоснован приговор предлагача, као и њихов захтев за накнаду трошкова поступка.
Имајући у виду да је приговор ради убрзања поступка поднет Управном суду 13.12.2019. године и да је о њему одлучено решењем тог суда Р4 у 385/19 од 10.02.2019. године, Врховни касациони суд налази да је поступајући судија донео решење о приговору у оквиру рока од два месеца од дана пријема приговора прописаног одредбом члана 14. став 1. Закона о заштити права на суђење у разумном року.
С обзиром на изложено, Врховни касациони суд је, на основу одредаба члана 17. ст. 1. и 4. Закона о заштити права на суђење у разумном року, одбио жалбу као у ставу првом диспозитива.
Врховни касациони суд је одбио и захтев предлагача за накнаду трошкова састава приговора и жалбе применом одредбе члана 153. став 2. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, бр. 72/11, са изменама) у вези са чланом 30. Закона о ванпарничном поступку, имајући у виду да предлагач није успео у поступку по жалби и приговору.
В. ф. председника суда
Драгомир Милојевић, с.р.
Поука о правном леку:
Против овог решења није дозвољена жалба
у смислу члана 21. Закона о заштити права
на суђење у разумном року.
За тачност отправка
Управитељ писарнице
Марина Антонић