
Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Р 44/2020
12.03.2020. година
Београд
Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Браниславе Апостоловић, председника већа, Бранислава Босиљковића и Бранке Дражић, чланова већа, у парници тужиље АА из ..., чији је пуномоћник Иван Јањушевић, адвокат из ..., против туженог ББ из ..., одлучујући о захтеву за одређивање другог стварно надлежног суда у предмету П 100/2020, у седници већа одржаној дана 12.03.2020. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
ОДБИЈА СЕ захтев Основног суда у Лазаревцу за одређивање другог стварно надлежног суда за поступање у предмету П 100/20.
О б р а з л о ж е њ е
Основни суд у Лазаревцу је дописом од 25.02.2020. године, Врховном касационом суду доставио предмет П 100/20, уз захтев за делегацију надлежности. У захтеву је наведено да постоје оправдани разлози за одређивање другог стварно надлежног суда за поступање у означеном предмету, у смислу одредбе члана 62. ЗПП. Као разлог наведено је да је тужиља покренула парнични поступак пред Основним судом у Лазаревцу против туженог ББ, ради накнаде нематеријалне штете због повреде части и угледа и претрпљеног страха услед вербалног напада и претњи. Тужиља је била судија Основног суда у Лазаревцу, а догађај који је предмет спора, се одиграо у Основном суду у Лазаревцу, због чега се предлаже, а у циљу отклањања сумње у непристрасност суда, да Врховни касациони суд одреди други стварно надлежан суд за поступање у овом предмету.
Одлучујући о захтеву за одређивање другог стварно надлежног суда, на основу члана 62. став 7. у вези става 1. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ бр.72/11, 49/13-УС ,74/13-УС, 55/14 и 87/18), Врховни касациони суд је нашао да захтев није основан.
Одредбом члана 62. став 1. Закона о парничном поступку, прописано је да надлежни суд првог степена може сам или на предлог странке да поднесе захтев највишем суду одређене врсте да одреди да у поједином предмету поступа други стварно надлежни суд, ако је очигледно да ће се тако лакше спровести поступак или ако за то постоје други оправдани разлози.
Имајући у виду цитирану законску одредбу, као и наводе из предлога Основног суда у Лазаревцу, Врховни касасциони суд је утврдио да у конкретном случају није испуњен ни један разлог за делегацију другог стварно надлежног суда, јер нема околности на основу чијег би поступања било очигледно да би се поступак пред другим стварно надлежним судом лакше спровео, а нема ни других разлога који би по свом значају били важни и оправдали тражену делегацију, нити се таквима могу сматрати разлози који су наведени у допису Основног суда у Лазаревцу.
На основу члана 62. ЗПП, Врховни касациони суд је одлучио као у изреци решења.
Председник већа - судија
Бранислава Апостоловић, с.р.
За тачност отправка
Управитељ писарнице
Марина Антонић