Кзз 224/2020 незаконит доказ

Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Кзз 224/2020
20.05.2020. година
Београд

У ИМЕ НАРОДА

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Невенке Важић, председника већа, Веска Крстајића, Биљане Синановић, Милунке Цветковић и Радослава Петровића, чланова већа, са саветником Врховног касационог суда Милом Ристић, као записничарем, у кривичном предмету АА, због кривичног дела тешко дело против безбедности јавног саобраћаја из члана 297. став 4. у вези члана 295. став 3. у вези става 1. Кривичног законика, одлучујући о захтеву за заштиту законитости браниоца окривљеног АА, адв. Бојана Граховца, поднетом против правноснажних пресуда Трећег основног суда у Београду 7К 157/18 од 01.04.2019. године и Апелационог суда у Београду Кж1 921/19 од 22.10.2019. године, у седници већа одржаној дана 20.05.2020. године, једногласно донео је

П Р Е С У Д У

ОДБИЈА СЕ, као неоснован, захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног АА, адв. Бојана Граховца, поднет против правноснажних пресуда Трећег основног суда у Београду 7К 157/18 од 01.04.2019. године и Апелационог суда у Београду Кж1 921/19 од 22.10.2019. године, у односу на повреду закона из члана 438. став 2. тачка 1) Законика о кривичном поступку, док се у осталом делу захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног ОДБАЦУЈЕ као недозвољен.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Трећег основног суда у Београду 7К 157/18 од 01.04.2019. године, окривљени АА, оглашен је кривим због кривичног дела тешко дело против безбедности јавног саобраћаја из члана 297. став 4. у вези члана 295. став 3. у вези става 1. КЗ, за које му је изречена условна осуда, тако што му је утврђена казна затвора у трајању од једне године и истовремено одређено да се иста неће извршити ако окривљени у року од четири године не изврши ново кривично дело.

Окривљени је обавезан да плати трошкове кривичног поступка, о чијој ће висини суд одлучити накнадно посебним решењем и на име судског паушала износ од 7.000,00 динара, у року од 15 дана по правноснажности пресуде.

Пресудом Апелационог суда у Београду Кж1 921/19 од 22.10.2019. године, одбијена је као неоснована жалба браниоца окривљеног АА, адв. Бојана Граховца, изјављена против пресуде Трећег основног суда у Београду 7К 157/18 од 01.04.2019. године, која је потврђена пресудом Апелационог суда у Београду Кж1 643/19 од 04.07.2019. године.

Против наведених правноснажних пресуда бранилац окривљеног АА, адв. Бојан Граховац, поднео је захтев за заштиту законитости због повреде закона из члана 485. став 1. тачка 1) ЗКП, са предлогом да Врховни касациони суд усвоји захтев, укине побијане пресуде и предмет врати на поновно одлучивање.

Врховни касациони суд је доставио примерак захтева за заштиту законитости Републичком јавном тужиоцу, сходно одредби члана 488. став 1. Законика о кривичном поступку и у седници већа, коју је одржао без обавештења Републичког јавног тужиоца и браниоца окривљеног, сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке (члан 488. став 2. ЗКП), размотрио списе предмета са одлукама против којих је захтев за заштиту законитости поднет, па је нашао:

Захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног АА, адв. Бојана Граховца, у односу на повреду закона из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП је неоснован, док је у осталом делу захтев недозвољен.

Бранилац окривљеног АА, адв. Бојан Граховац, у захтеву за заштиту законитости наводи да се побијане пресуде заснивају на доказу на коме се по одредбама ЗКП не могу заснивати, јер су судски вештаци на главном претресу испитани не у својству вештака, већ у својству сведока, а при томе, пре испитивања нису упозорени на последице давања лажног налаза и мишљења, нити су положили заклетву као и да нису опоменути на већ положену заклетву, чиме се указује на битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП.

По налажењу Врховног касационог суда неосновано бранилац окривљеног у захтеву за заштиту законитости указује на битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП, имајући у виду да из списа предмета произлази да су судски вештаци на главном претресу саслушани у вези обављених налаза и мишљења, дакле саслушани у својству судских вештака а не у својству сведока, како се то неосновано истиче у поднетом захтеву.

По налажењу Врховног касационог суда, у конкретном случају ради се о сталним судским вештацима (који су положили заклетву по пријему решења о упису у регистар), па сходно томе, нису ни морали да приликом саслушања на главном претресу полажу заклетву, а то што од стране суда нису опоменути на већ положену заклетву није од утицаја на законитост изведених доказа (релативно битна повреда одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 3. у вези члана 119. ЗКП), па се стога неосновано правноснажне пресуде побијају због битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП.

Надаље, бранилац окривљеног у образложењу захтева за заштиту законитости указује и да су побијане правноснажне пресуде донете уз повреду закона, али не опредељује конкретно учињену повреду, већ повреду закона образлаже сопственом оценом чињеница које су узрок настанка саобраћајне незгоде и наступања последица предметног кривичног дела и да су то радње оштећеног а не окривљеног, из чега произлази да бранилац окривљеног оспорава чињенично стање утврђено у правноснажним пресудама и указује на погрешну оцену доказа а из којих разлога сходно одредби члана 485. став 4. ЗКП није дозвољено подношење захтева за заштиту законитости окривљеном и његовом браниоцу.

Наводима браниоца окривљеног, да другостепени суд није дао разлоге о жалбеним наводима изнетим против првостепене пресуде, указује се на битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 2. ЗКП, као и да су наведене правноснажне пресуде донете у супротности са решењем Апелационог суда у Београду Кж1 621/16 од 06.06.2016. године, чиме се указује на повреду закона из члана 462. став 3. ЗКП, а које повреде нису предвиђене као дозвољен разлог за подношење овог ванредног правног лека од стране окривљеног односно његовог браниоца.

Са изнетих разлога, Врховни касациони суд је одлучио као у изреци пресуде, у односу на одбијајући део на основу члана 491. став 1. ЗКП, на основу члана 487. став 1. тачка 2) у вези члана 485. став 4. ЗКП у делу у којем је захтев одбацио као недозвољен.

Записничар - саветник                                                                                Председник већа - судија

Мила Ристић,с.р.                                                                                            Невенка Важић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић