Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија Звездане Лутовац, председника већа, Јелене Боровац и Драгане Маринковић, чланова већа, у парници тужилаца АА из ..., ББ из ..., ВВ из ..., ГГ из ... и ДД из ..., чији је заједнички пуномоћник Оливер Зевеђи, адвокат из ..., против туженог ЂЂ из ..., кога заступа пуномоћник Бранимир Марковић, адвокат из ..., ради утврђења, одлучујући о ревизији туженог изјављеној против пресуде Апелационог суда у Новом Саду Гж 4243/19 од 01.11.2019. године, у седници већа одржаној 13.05.2020. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија туженог изјављена против пресуде Апелационог суда у Новом Саду Гж 4243/19 од 01.11.2019. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Новом Саду П број 2216/17 од 19.06.2019. године, усвојен је тужбени захтев тужилаца и утврђено да су непокретности изграђене на парцели број .. КО ... у улици ... које представљају шест гаража и то гаража број 1 у власништву АА, број 2 у власништву ББ, гаража број 3 и 4 у власништву ВВ и број 5 у власништву ГГ на којима је одређено спровођење извршења решењем о извршењу Основног суда у Новом Саду ИИ 3921/2016 у извршном предмету који се води на јавног извршитеља Тамару Гуцуња ИИ 963/2016 искључива и вангрунтовна својина тужилаца и да је спровођење извршења које је одређено овим решењем недопуштено. Тужени је обавезан да тужиоцима накнади трошкове парничног поступка у износу од 237.800,00 динара.

Апелациони суд у Новом Саду је пресудом Гж 4243/19 од 01.11.2019. године жалбу туженог одбио и потврдио пресуду Основног суда у Новом Саду П 2216/17 од 19.06.2019. године. Одбијен је захтев туженог за накнаду трошкова жалбеног поступка.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужени је изјавио благовремену ревизију, због битне повреде одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права.

Врховни касациони суд је испитао дозвољеност ревизије применом члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП и нашао да ревизија туженог није дозвољена.

Према члану 403. став 3. ЗПП ревизија није дозвољена у имовинско-правним споровима када се тужбени захтев односи на утврђење права својине на непокретностима или на потраживање у новцу, предају ствари или извршење неке друге чинидбе, ако вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.

Тужба у овој парници поднета је суду 28.03.2017. године. Одређена вредност предмета спора, као и према наплаћеној такси износи 10.000,00 динара.

Имајући у виду да се ради о имовинско-правном спору који се не односи на потраживање у новцу, у коме вредност предмета спора од 10.000,00 динара не прелази динарску противвредност 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе, Врховни касациони суд је нашао да ревизија није дозвољена.

На основу члана 413. ЗПП, одлучено је као у изреци.

Председник већа – судија

Звездана Лутовац, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић