Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Р 174/2020
24.09.2020. година
Београд

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Слађане Накић Момировић, председника већа, Добриле Страјина и Марине Милановић, чланова већа, у парници тужиоца АА из ..., чији је пуномоћник Илија Ђурђевић, адвокат из ..., против тужене Републике Србије - Високи савет судства, Основни суд у Вршцу, који заступа Државно правобранилаштво Одељење у Зрењанину, ради накнаде штете, одлучујући о захтеву другог стварно надлежног суда, у седници одржаној 24.09.2020. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

За поступање у предмету Основног суда у Вршцу Прр 71/20, ОДРЕЂУЈЕ СЕ Основни суд у Панчеву.

О б р а з л о ж е њ е

Тужилац је дана 03.09.2020. године поднео тужбу, ради накнаде штете због повреде права на суђење у разумном року у предмету Основног суда у Вршцу К 26/17, а као тужена је означена Република Србија.

Основни суд у Вршцу је актом Прр 71/20 од 08.09.2020. године, поднео захтев Врховном касационом суду да одреди други стварно надлежан суд за поступање у овој парници, наводећи да се у овом поступку испитује незаконит и неправилан рад Основног суда у Вршцу пред којим је дошло до повреде права на суђење у разумном року.

Одлучујући о захтеву за одређивање другог стварно надлежног суда, Врховни касациони суд је за поступање у овом предмету одредио Основни суд у Панчеву.

Према одредби члана 62. став 1. ЗПП („Службени гласник РС“ број 72/11, 55/14, 78/18) надлежни суд првог степена може сам или на предлог странке да поднесе захтев највишем суду одређене врсте да одреди да у поједином предмету поступа други стварно надлежни суд, ако је очигледно да ће тако лакше да се спроведе поступак или ако за то постоје други оправдани разлози. Према ставу 7. истог члана, о захтеву надлежног суда првог степена из става првог овог члана одлучује веће највишег суда одређене врсте.

Како из стања у предмету произлази да је тужиоцу повређено право на суђење у разумном року у поступку пред Oсновним судом у Вршцу и да је том суду поднета тужба у овој парници ради новчаног обештећења због повреде права на суђење у разумном року, по оцени Врховног касационог суда, те чињенице представљају оправдан разлог за делегацију надлежности у смислу члана 62. став 1. ЗПП, у циљу остваривања права странака на правично суђење, у смислу члана 32. Устава Републике Србије .