Према утврђеном чињеничном стању, тужиља је по уговору о раду закљученим са туженим од 27.03.2008. године засновала радни однос на радном месту .... у ... почев од 26.03.2008. године на неодређено време. Чланом 2. уговора констатовано је да тужиља има IV степен стручне спреме, стручног назива ... за ... . Анексом од 24.12.2008. године одређено је да је тужиља и даље на истом радном месту, али са VI степеном стручне спреме док је анексом од 07.09.2011. године измењен коефицијент за обрачун зараде тужиљи. Према одлуци туженог од 15.10.2014. године тужиља је распоређена на послове у хотелу „...“ у ... због указане потребе посла најдуже до 45 дана. Одлуком од 02.12.2014. године одређено је да ће тужиља обављати послове из делокруга рецепције хотела „...“. Побијаним решењем туженог од 08.02.2016. године тужиљи је отказан уговор о раду на месту ... са даном 08.02.2018. године због организационих промена код послодавца услед којих је дошло до престанка потребе за обављањем послова које је тужиља обављала. Тужиљи је утврђено право на отпремнину у износу од 165.963,23 динара. Према образложењу наведеног решења до престанка потребе за радом тужиље је дошло услед реорганизације рада послодавца у складу са Законом о начину одређивања максималног броја запослених у јавном сектору и Одлуке Владе Републике Србије о максималном броју запослених на неодређено време у систему државних органа, систему јавних служби, систему аутономне покрајине Војводине и систему локалне самоуправе. Послодавац, овде тужени је 05.02.2016. године донео одлуку којом је утврдио број запослених за чијим је радом престала потреба и да није било могућности да се тужиљи обезбеди обављање других одговарајућих послова. Према решењу Министарства државне управе и локалне самоуправе од 28.03.2016. године тужиљи је одобрена исплата отпремнине у износу од 141.245,94 динара по решењу туженог од 15.03.2016. године. Према одлуци туженог од 05.02.2016. године утврђено је за које запослене престаје потреба за њиховим радом према Правилнику о организацији и систематизацији послова код туженог од 29.01.2016. године. Наведеним правилником укинуто је радно место ... у ... .

Код овако утврђеног чињеничног стања, правилно су нижестепени судови применили материјално право када су поништили решење о отказу уговора о раду као незаконито.

За законитост отказа уговора о раду по основу технолошког вишка из члана 179. Закона о раду потребно је да послодавац докаже да је престала потреба за обављањем послова радног места на које је распоређено лице које је добило отказ или да је укинуто радно место на које је распоређено лице које је добило отказ. По правилном закључку нижестепених судова, тужени није могао тужиљи да откаже уговор о раду на радном месту „...“ с обзиром на чињенице да је одлукама туженог од 15.10.2014. и од 02.12.2014. године (које се уподобљавају анексу уговора о раду из члана 171. Закона о раду) била распоређена на послове у хотелу „...“. Имајући у виду да је тужени укинуо радно место на коме тужиља није ни радила, ни била распоређена, то није могао донети решење о отказу тужиљи која је распоређена на друго радно место.

У ситуацији када је решење о отказу незаконито из наведених разлога, нису од утицаја, иако су тачни наводи ревидента, да тужени у конкретном случају није био у обавези доношења програма решавања вишка запослених на основу чл. 153-156. Закона о раду (од укупно 82 запослена на неодређено време, укинуто је осам радних места), те да кашњење у исплати отпремнине не чини решење незаконитим (рок за исплату отпремнине по основу престанка радног односа запосленима у јавном сектору одређен чланом 22. став 5. Закона о начину одређивања максималног броја запослених у јавном сектору и износи 30 дана од дана престанка радног односа. И по ставу Врховног касационог суда од 30.11.2004. и од 31.01.2005. године решење о престанку радног односа неће бити ништаво ако је, између осталог, запослени примио отпремнину пре подношења тужбе за поништај решења о престанку радног односа. Међутим, побијано решење о отказу је незаконито из другог, већ изложеног разлога.

На основу члана 414. ЗПП одлучено је као у изреци.

Председник већа судија

Звездана Лутовац,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић