Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев 4084/2020
25.11.2020. година
Београд

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Весне Поповић, председника већа, Зоране Делибашић и Гордане Комненић, чланова већа, у правној ствари тужиље АА из ..., чији је пуномоћник Сузана Б. Ђорђевић, адвокат из ..., против тужених ББ из ..., ВВ из ... и ГГ из ..., чији је заједнички пуномоћник Драган Сокнић, адвокат из ..., по тужби тужиље ради накнаде штете и по противтужби туженог ББ, одлучујући о ревизији туженог ББ изјављеној против пресуде Апелационог суда у Крагујевцу Гж 2415/19 од 03.03.2020. године, у седници одржаној 25.11.2020. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија туженог ББ изјављенa против пресуде Апелационог суда у Крагујевцу Гж 2415/19 од 03.03.2020. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Пожаревцу П бр 1058/18 од 12.03.2019. године ставом првим изреке обавезан је тужени ББ да тужиљи на име накнаде штете за порушени стамбени објекат стојећи на к.п. .. КО ... исплати 1.419.234,00 динара са законском затезном камтом од 06.03.2019. године до исплате. Ставом другим изреке, тужбени захтев је одбијен у односу на тужене ББ и ГГ у целости, а у односу на туженог ББ за износ од 115.239,00 динара који представља разлику преко досуђеног износа до траженог у висини од 1.534.473,00 динара. Ставом трећим изреке, одбијен је противтужбени захтев којим је тражено да се обавеже туђиља да туженом ББ исплати износ од 189.469,35 динара са законском затезном камтом од смрти ДД. Ставом четвртим изреке обавезан је тужени ББ да тужиљи на име трошкова парничног поступка исплати износ од 589.222,00 динара.

Пресудом Апелационог суда у Крагујевцу Гж 2415/19 од 03.03.2020. године одбијена је жалба туженог ББ и потврђена је првостепена пресуда у ставу првом, у ставу трећем и у ставу четвртом изреке.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужени ББ је изјавио ревизију због погрешне примене материјалног права.

Тужиља је поднела одговор на ревизију.

Испитујући дозвољеност ревизије, у смислу члана 401. став 2. тачка 5. ЗПП, („Сл. гласник РС“ број 125/04, 111/2009, 36/2011, 53/2013), који се у конкретном случају примењује на основу члана 506. став 1. ЗПП („Сл. гласник РС“ број 72/11, 49/13, 74/13, 55/14, 87/18), а у вези члана 23. став 3. ЗПП („Сл. гласник РС“ број 55/14), Врховни касациони суд је нашао да ревизија није дозвољена.