Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Р1 606/2020
12.11.2020. година
Београд

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Бранка Станића, председника већа, Татјане Матковић Стефановић и Татјане Миљуш, чланова већа, у предмету предлагача AA из ..., ради заштите права на суђење у разумном року, решавајући сукоб надлежности између Вишег суда у Београду и Апелационог суда у Београду, у седници већа одржаној дана 12.11.2020. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

За одлучивање о жалби предлагача AA из ... изјављеној против решења Трећег основног суда у Београду Р4р број 19/2020 од 12.02.2020. године НАДЛЕЖАН је Виши суд у Београду.

О б р а з л о ж е њ е

Решењем Ржр 27/2020 од 11.05.2020. године, Виши суд у Београду се огласио стварно ненадлежним за одлучивање о жалби предлагача AA изјављеној против решења Трећег основног суда у Београду Р4р 19/20 од 12.02.2020. године и одредио да се списи предмета доставе Апелационом суду у Београду, као стварно и месно надлежном суду.

Апелациони суд у Београду није прихватио стварну надлежност, те је списе уз пропратни акт Ржр 6/20 од 08.10.2020. године доставио Врховном касационом суду ради решавања насталог сукоба стварне надлежности.

Решавајући сукоб стварне надлежности на основу одредбе члана 22. Закона о парничном поступку (''Службени гласник РС'', бр. 72/11... 18/20), у вези члана 30. став 2. Закона о ванпарничном поступку и члана 7. став 3. Закона о заштити права на суђење у разумном року, Врховни касациони суд је закључио да је за поступање у овом предмету надлежан Виши суд у Београду.

Сходно члану 7. став 1. Закона о заштити права на суђење у разумном року („Сл. гласник РС“, бр. 40/2015), странка подноси приговор суду који води поступак. Према стању у списима Трећи основни суд у Београду је решењем Р4р 19/20 од 12.02.2020. године усвојио приговор предлагача и утврдио да је предлагачу повређено право на суђење у разумном року у поступку који се води пред тим судом у предмету П1 55/19, као и право на примерену накнаду због повреде права на суђење у разумном року у износу од 6.000,00 динара, док је преко досуђеног износа накнаде због повреде права на суђење у разумном року, па до траженог износа од 540.000,00 динара, захтев подносиоца одбијен је као неоснован. Против наведеног решења предлагач је изјавио жалбу. Предмет је након изјављене жалбе предлагача AA достављен Вишем суду у Београду.