Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужилац је изјавио благовремену ревизију због погрешне примене материјалног права са позивом на одредбу члана 404. ЗПП, ради уједначавања судске праксе.

Према члану 404. став 1. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ број 72/11...87/18), ревизија је изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која се не би могла побијати ревизијом, ако је по оцени Врховног касационог суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права (посебна ревизија). О дозвољености и основаности ревизије из става првог овог члана одлучује Врховни касациони суд у већу од пет судија (став 2.).

По оцени Врховног касационог суда услови за примену института изузетно дозвољене ревизије из члана 404. став 1. ЗПП у конкретном случају нису испуњени. Правноснажном пресудом одлучено је о захтеву тужиоца за накнаду неисплаћених пензија уз примену материјалног права које је у складу са правним схватањем израженим кроз одлуке Врховног касационог суда, у којима је одлучивано о истоветним захтевима тужилаца са истим или сличним чињеничним стањем и правним основом. Питање застарелости потраживања накнаде штете на име неисплаћених пензија довољно је расправљено у судској пракси уз став да тужиоцу припада право на накнаду штете за период од три године пре утужења у смислу члана 376. став 1. Закона о облигационим односима. Због тога не постоји потреба уједначавања судске праксе, а изражено становиште нижестепених судова у погледу застарелости потраживања не одступа ни од праксе Европског суда за људска права у предмету Грудић против Србије (представка број 31925/08) на коју се ревидент позива, јер у том предмету трогодишњи рок застарелости није постављен као питање, док је у одлуци Скендери и други против Србије (представка број 15090/08) изражен став да је одбијање дела тужбеног захтева због застарелости било законито и тежило је легитимном циљу уз поштовање принципа пропорционалности. Извршено умањење неисплаћених пензија за новчане износе које је тужилац примио од стране УНМИК-а у спору ради накнаде материјалне штете због неисплате пензије лицима са територије Аутономне покрајине Косова и Метохије у складу је са закључком усвојеним на седници грађанског одељења Врховног касационог суда од 27.06.2017. године.

Како на основу изнетог произилази да у конкретном случају нису испуњени услови из члана 404. став 1. ЗПП-а, Врховни касациони суд је одлучио као у ставу првом изреке.

Испитујући дозвољеност ревизије у смислу члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП-а Врховни касациони суд налази на изјављена ревизија није дозвољена.

Према члану 403. став 3. ЗПП-а ревизија није дозвољена у имовинско-правним споровима ако вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе. Тужба у овом спору поднета је 11.07.2017. године, а вредност предмета спора побијаног дела износи 863.946,72 динара.

Како се у конкретном случају ради о имовинско-правном спору који се односи на потраживање у новцу у коме вредност предмета спора побијаног дела очигледно не прелази динарску противвредност 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе, Врховни касациони суд је нашао да ревизија није дозвољена.

На основу члана 413. ЗПП-а одлучено је као у ставу другом изреке.

Председник већа - судија

Звездана Лутовац, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић