Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Р 1374/2021
11.02.2021. година
Београд

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Слађане Накић Момировић, председника већа, Добриле Страјина и Maрине Милановић, чланова већа, у правној ствари тужиоца АА из ..., чији је пуномоћник Миљан Грбовић, адвокат из ..., против тужене Општинe Врбас, коју заступа Правобранилаштво Општине Врбас, ради накнаде штете, одлучујући о захтеву Основног суда у Новом Саду за одређивање другог стварно надлежног суда за поступање у овој правној ствари, у седници већа одржаној 11.02.2021. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДБИЈА СЕ захтев Основног суда у Новом Саду за одређивање другог стварно надлежног суда за поступање у овој правној ствари.

О б р а з л о ж е њ е

У поступку по тужби тужиоца АА из ..., која је поднета Основном суд у Новом Саду, против тужене Општина Врбас, ради накнаде штете, Основни суд у Новом Саду се по приговору тужене, решењем П 1905/2019 од 03.04.2019. године огласио месно неадлежним и одлучио да ће се по правноснажности решења предмет уступити Основном суду у Врбасу, на надлежност. Решењем Вишег суда у Новом Саду Гж 2122/19 од 17.12.2020. године, усвојена је жалба тужиоца и преиначено првостепено решење, тако што је одбијен приговор месне ненадлежности, с позивом на чл. 39. и 44. ЗПП и правило о изабраној надлежности у споровима због вануговорне одговорности за штету.

Основни суд у Новом Саду је актом П 1905/19 од 18.01.2021. године захтевао да Врховни касациони суд одреди други стварно надлежни суд да поступа у овом предмету, наводећи да је Основни суд у Врбасу стварно и месно надлежан, да је очигледно да ће се поступак лакше, брже и економичније спровести пред другим судом, имајући о виду да је Врбас опредељено место повређивања.

Одлучујући о захтеву суда за одређивање другог стварно надлежног суда, на основу члана 62. став 7. Закона о парничном поступку, Врховни касациони суд је нашао да захтев није основан.

Према одредби члана 62. Закона о парничном поступку, највиши суд одређене врсте у Републици Србији може на захтев надлежног суда одредити да у поједином предмету поступа други стварно надлежни суд са његовог подручја, ако је очигледно да ће се тако лакше спровести поступак или ако за то постоје други важни разлози.