Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Р 1389/2021
24.02.2021. година
Београд

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Звездане Лутовац, председника већа, Драгане Маринковић и Бранка Станића, чланова већа, у правној ствари тужиоца АА из ..., чији је пуномоћник Будимир Лепетић, адвокат из ..., против тужене Републике Србије, коју заступа Државно правобранилаштво у Београду, Првог основног суда у Београду, ББ из ... и ВВ, село ..., ..., ради неоснованог обогаћења, одлучујући о захтеву за делегацију надлежности Првог основног суда у Београду, у седници одржаној 24.02.2021. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДРЕЂУЈЕ СЕ Други основни суд у Београду за поступање у предмету Првог основног суда у Београду П 1055/21.

О б р а з л о ж е њ е

Пред Првим основним судом у Београду у току је поступак по тужби тужиоца против тужене Републике Србије, Првог основног суда у Београду (и два физичка лица), за исплату износа који представља камату обрачунату у извршном поступку (по наводима тужбе због неправилног рада Првог основног суда у Београду). Захтевом од 22.01.2021. године Први основни суд у Београду предложио је Врховном касационом суду одређивање другог стварно надлежног суда за поступање у овом предмету.

Одлучујући о захтеву првостепеног суда за одређивање другог стварно надлежног суда у смислу члана 62. став 7. ЗПП („Службени гласник РС“, бр. 72/11 ... 55/14), Врховни касациони суд је нашао да је захтев основан.

Према члану 62. став 1. Закона о парничном поступку, надлежни суд првог степена може сам или на предлог странке да поднесе захтев највишем суду одређене врсте да одреди да у поједином предмету поступа други стварно надлежан суд, ако је очигледно да ће се тако лакше спровести поступак или ако за то постоје други оправдани разлози. Према ставу 7. истог члана о захтеву надлежног суда првог степена из става 1. овог члана одлучује веће највишег суда одређене врсте.

По оцени Врховног касационог суда, испуњени су услови за делегацију надлежности другог стварно надлежног суда из члана 62. Закона о парничном поступку, јер истакнуте околности представљају важне разлоге који то оправдају.

На основу члана 62. ЗПП, одлучено је као у изреци.