.jpg "Sudska praksa")
Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев2 2593/2020
18.11.2020. година
Београд
Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Звездане Лутовац, председника већа, Јелене Боровац и Драгане Маринковић, чланова већа, у парници тужиоца АА из ..., чији је пуномоћник Драган Згерђа, адвокат из ..., против туженог Јавног комуналног предузећа за превоз путника „Аутотранспорт – Панчево“ из Панчева, кога заступа законски заступник в.д. директора ББ и пуномоћник Саша Левнајић, адвокат из ..., ради исплате, одлучујући о ревизији туженог изјављеној против пресуде Апелационог суда у Београду Гж1 3045/19 од 12.05.2020. године, у седници одржаној 18.11.2020. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија туженог изјављена против пресуде Апелационог суда у Београду Гж1 3045/19 од 12.05.2020. године.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Основног суда у Панчеву П1 445/18 од 24.09.2019. године, ставом првим изреке, усвојен је тужбени захтев тужиоца и обавезан тужени да му на име разлике зараде и то за остварене, а неисплаћене ефективне часове рада дуже од радног времена исплати 13.900,28 динара и то за 2016, 2017. и 2018. годину у месечним износима ближе описаним у том делу изреке. Ставом другим изреке, обавезан је тужени да на име трошкова за исхрану у току рада тужиоцу исплати за период 2015. до 2018. године износ од укупно 63.506,56 динара са припадајућом законском затезном каматом. Ставом трећим изреке, обавезан је тужени да на име регреса тужиоцу исплати 78.576,07 динара. Ставом четвртим изреке, обавезан је тужени да тужиоцу на износе мање исплаћене зараде и става 1, 2. и 3. изреке пресуде обрачуна и уплати разлику доприноса за пензијско и инвалидско осигурање надлежној филијали Републичког фонда ПИО, Филијала у Панчеву. Ставом петим изреке, обавезан је тужени да тужиоцу накнади трошкове парничног поступка.
Пресудом Апелационог суда у Београду Гж1 3045/19 од 12.05.2020. године, ставом првим изреке, одбијена је као неоснована жалба туженог и потврђена првостепена пресуда. Ставом другим изреке, одбијен је као неоснован захтев туженог за накнаду трошкова другостепеног поступка.
Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужени је изјавио ревизију због битних повреда одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права.
Испитујући дозвољеност ревизије на основу члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП Врховни касациони суд је нашао да ревизија није дозвољена.
По члану 403. став 3. ЗПП, ревизија није дозвољена уколико вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу НБС на дан подношења тужбе.
Тужба ради исплате поднета је 12.12.2018. године. Вредност предмета спора побијаног дела је 155.982,94 динара.
С обзиром на то да је вредност предмета спора побијаног дела правноснажне пресуде испод цензуса од 40.000 евра у динарској противвредности, то је изјављена ревизија недозвољена.
На основу члана 413. ЗПП, одлучено је као у изреци.
Председник већа-судија
Звездана Лутовац,с.р.
За тачност отправка
Управитељ писарнице
Марина Антонић
