
Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Р1 118/2021
11.03.2021. година
Београд
Врховни касациони суд у већу састављеном од судија: Весне Поповић, председника већа, Зоране Делибашић и Гордане Комненић, чланова већа, у правној ствари тужиоца „Нова агробанка“ АД Београд, у стечају, коју заступа АА, повереник Агенције за осигурање депозита, против тужене ББ из ..., чији је пуномоћник Александар Цветановић, адвокат из ..., ради новчаног потраживања, одлучујући о сукобу између Привредног суда у Београду и Основног суда у Лесковцу, о стварној надлежности суда, у седници одржаној 11.03.2021. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
За суђење у овој правној ствари, СТВАРНО ЈЕ НАДЛЕЖАН Основни суд у Лесковцу.
О б р а з л о ж е њ е
Дана 25.03.2019. године „Нова агробанка“ АД Београд, у стечају, поднела је Основном суду у Лесковцу предлог за извршење на основу веродостојне исправе против извршног дужника ББ из ..., ради наплате новчаног потраживања од 48.893,20 динара са припадајућом каматом и трошковима извршног поступка. Одлучујући по предлогу извршног повериоца Основни суд у Лесковцу је донео решење о извршењу Иив 198/19 од 27.03.2019. године, којим је одредио предложено извршење. Извршни дужник је изјавио приговор против овог решења, па је Основни суд у Лесковцу донео решење Ипв.Ив.бр.39/19 од 10.06.2019. године, којим је наведено решење о извршењу ставио ван снаге у делу којим је одређено извршење и укинуо све спроведене радње, па је одредио да ће се поступак наставити као поводом приговора против платног налога пред парничним одељењем Основног суда у Лесковцу. Решењем П 5891/19 од 21.01.2021. године, Основном суду у Лесковцу је прекинуо поступак у овој правној ствари и предмет доставио Привредном суду у Београду.
Привредни суд у Београду није прихватио стварну надлежност и предмет је доставио Врховном касационом суду ради решавања сукоба стварне надлежности.
Решавајући настали сукоб стварне надлежности, на основу члана 30. став 2. Закона о уређењу судова ("Сл. гласник РС", бр.116/08, ... и 113/17) и члана 22. став 2. Закона о парничном поступку („Сл. гласник РС“, бр.72/11 и 55/14), Врховни касациони суд је нашао да је за поступање у овом предмету стварно надлежан Основни суд у Лесковцу.
У конкретном случају решењем Привредног суда у Београду Ст 4794/12 од 29.10.2012. године отворен је поступак стечаја над тужиоцем. Предлог за извршење, сада тужба, поднета је 25.03.2019. године, дакле након отварања поступка стечаја и тужилац је означен као правно лице у стечају, а тужбу (предлог) је у име тужиоца поднео повереник Агенције за осигурање депозита.
Имајући ово у виду, односно да је тужба (предлог) поднета после отварања поступка стечаја над тужиоцем, да је тужбу поднело овлашћено лице у смислу члана 225. став 1. ЗПП, а да се у конкретном случају не ради о спору поводом стечаја, при чему се Основном суду у Лесковцу донетим решењем од 21.01.2021. године није ни огласио стварно ненадлежним пре одлуке о стварној надлежности привредног суда, то нису испуњени услови из члана 25. став 1. тачка 4. Закона о уређењу судова, за стварну надлежност привредног суда, већ је за поступање у овој правној ствари, применом члана 22. тачка 2. Закона о уређењу судова, стварно надлежан суд опште надлежности, односно у конкретном случају Основни суд у Лесковцу.
У складу са изнетим, Врховни касациони суд је на основу члана 22. став 2. ЗПП, одлучио као у изреци.
Председник већа – судија
Весна Поповић,с.р.
За тачност отправка
Управитељ писарнице
Марина Антонић