Апелациони суд у Крагујевцу је, пресудом Гж 3314/19 од 30.06.2020. године, преиначио пресуду Основног суда у Сјеница П 251/17 од 28.12.2018. године тако да гласи да се ставом 1. изреке одбија тужбени захтев тужилаца којим су тражили да се утврди да су они одржајем стекли право својине на 2/15 које има тужени ВВ 3/15 које има тужена ГГ на кп.бр. ... пашњак 6. класе у потезу „...“ површине 0.80,03 ха, укњижена у катастру Службе за катастар непокретности ... у лист непокретности број ... К.О. ... на име ВВ 2/15, ГГ ... и још два лица сувласника са уделом од по 5/15, кп.бр. ..., потез „...“ ливада 5. класе у површини од 0.22,00 ха; кп.бр. ..., потез „...“ пашњак 6. класе у површини од 2.36,78 ха; кп.бр. ... потез „...“ њива 5. класе у површини од 0.26,46 ха; кп.бр. ... потез „...“ крш у површини 2.34,99 ха; кп.бр. ... потез „...“ пашњак 3. класе у површини од 5.07,62 ха; кп.бр. ... потез „...“ њива 5. класе у површини од 0.18,77 ха, све укњижено у катастру непокретности ... у лист непокретности број ... К.О. ... на име тужених ВВ 2/5, ГГ 3/5 и да се обавежу тужени да трпе да се бришу у катастру СКН ... и листовима непокретности број ... и број ... К.О. ... као сувласници наведених из катастарских парцела у висини својих удела те да трпе да се на њиховим сувласничким уделима на овим катастарским парцелама укњиже тужиоци као сувласници са уделима са ½ на уделима тужених, као неоснован. Ставом 2. изреке одлучено је да свака странка сноси своје трошкове поступка.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужиоци су изјавили благовремену ревизију због погрешне примене материјалног права.

Врховни касациони суд је испитао побијану одлуку, применом одредбе члана 408. у вези члана 403. став 2. тачка 2. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ бр. 72/11 ...18/12) и утврдио да је ревизија тужилаца делимично основана.

У поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. Закона о парничном поступку, на коју ревизијски суд пази по службеној дужности.

Према утврђеном чињеничном стању, покојни отац тужилаца, ДД, бишви из ... - Општина ..., је од покојне мајке тужених, ЂЂ, бивше из ..., купио у мају месецу 1978. године, на основу усменог уговора, парцеле које су предмет овог спора. Од тада, предметну парцелу је прво користио покојни ДД до 2007. године, када је преминуо, а након његове смрти предметне непокетности користе тужиоци, његови законски наследници. Покојна ЂЂ је била искључиви власник непокретности уписане у лист непокретности број ... К.О. ... и то кп.бр. ..., кп.бр. ..., кп.бр. ..., кп.бр. ..., кп.бр. ..., кп.бр. ..., кп.бр. ... и кп.бр. ... и сувласник у иделаном делу од 1/3 непокретности уписане у лн.бр.112 К.О. ... и кп.бр. .... Правноснажним решењем Основног суда у Новом Пазару О 643/13 од 04.10.2013. године, тужени су оглашени за законске наследнике на заоставштини покојне ЂЂ, бивше из ... чију имовину чине горе наведене непокретности.

Код овако утврђеног чињеничног стања, правилно је другостепени суд преиначио првостепену пресуду тако што је одбио тужбени захтев тужилаца за утврђење њиховог права власништва одржајем на сувласничким уделима тужених од 2/15 и 3/15 односно укупном сувласничком уделу од 1/3 на кп.бр. ..., пашњак 6. класе у потесу „...“ површине 0.80.03 ха, уписане у катастру Службе за катастар непокретности ... у лист непокртности број ... К.О. ...

Одредбом члана 28. став 4. Закона о основама својинскоправних односа прописано је да савестан држалац непокретне ствари не које други има право својине стиче право својине на ту ствар одржајем протеком 20 година.

Одржај је оригинарни начин стицања права својине када стицалац своје право не заснива на праву власништва свог правног претходника већ на чињеници да је савестан држалац ствари која је у његовој државини онолико година колико закон прописује да је потребно за стицање права власништва. То значи да се одржајем својина стиче на ствари као целини или делу ствари који је опредељен мерама и границама у којима је остваривана државина тужиоца у периоду потребном за стицање права власништва одржајем. Због тога се право власништва одржајем не може да стекне на идеалном сувласничком уделу непокретности па је тужбени захтев тужилаца којим траже утврђење права својине на сувласничком уделу од 1/3 на кп.бр. ..., неоснован.

Наводима ревизије тужилаца о томе да су они савесни стицаоци, не доводи се у сумњу правилност побијане пресуде, у односу на горе наведену парцелу. Савесном државином стојина се стиче на реалном а не на идеалном делу непокретности.

Из изложених разлога, Врховни касациони суд је одлуку као у ставу првом изреке донео у смислу одредбе члана 414. став 1. Закона о парничном поступку.

Међутим, другостепени суд је погрешно применио материјално право када је одбио тужбени захтев тужилаца за утврђење права власништва одржајем на преосталим парцелама који су предмет ове парнице, а због тога није ценио наводе жалбе жалиоца, па је чињенично стање непотпуно утврђено.

Другостепени суд је закључио да покојни отац тужилаца није био савестан јер му је морало бити познато да је за промет непокретности потребно да закључи „макар писани уговор са покојном ЂЂ“, па пошто је покојни ДД био у државини предметних непокретности почев од 1978. године до 2007. године, а тужиоци у њиховој државини од 2007. године до дана подношења тужбе 25.12.2013. године, другостепени суд је закључио да није протекао рок прописан одредбом члана 28. став 4. Закона о основама својинскоправних односа, за стицање права власништва одржајем од стране тужилаца.

Такав закључак другостепеног суда је погрешан. Постојање писаног уговора, односно правног основа, битно је за оцену законитости а не савесности стицаоца. Савестан држалац је онај који основано верује да је ствар коју држи његова. Савесност државине се претпоставља, сагласно одредби члана 72. став 3. Закона о основама својинскоправних односа. То што правни претходник тужилаца није закључио писани уговор са продавцем предметних непокретности, покојном ЂЂ, од које их је купио на основу усменог уговора, не значи да је он био несавестан него значи да његова државина није законита. У тој ситуацији, за стицање права власништва потребно је да савесна државина траје 20 година. Због погрешне примене материјалног права, другостепени суд није ценио наводе жалбе туженог ВВ из ... и није утврдио да ли је државина тужилаца на предметним парцелама савесна као и да ли је протекао рок за стицање права власништва одржајем прописан одредбом члана 28. став 4. Закона о основама својинскоправних односа, у односу на парцеле кп.бр. ..., ..., ..., ..., ... и ... које су биле у искључивом власништву покојне мајке тужених, ЂЂ.

У поновном поступку потребно је да другостепени суд при оцени навода жалбе жалиоца има у виду примедба из овог решења и да у односу на парцеле кп.бр. ..., ..., ..., ..., ... и ..., све уписане у Катастар непокретности ... у лист непокретности број ... К.О. ..., донесе нову и на закону засновану одлуку.

На основу изложеног, Врховни касациони суд је одлуку као у ставу другом изреке донео у смислу одредбе члана 416. став 3. Закона о парничном поступку.

Председник већа - судија

Весна Поповић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић