Р1 259/2021 3.20.1

Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Р1 259/2021
28.04.2021. година
Београд

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија Бранка Станића, председника већа, Татјане Матковић Стефановић и Татјане Миљуш, чланова већа, у парничном поступку по тужби тужиоца Градска општина Стари град, Македонска бр.42, чији је заступник Правобранилаштво ГО Стари град, са седиштем у Београду, ул. Македонска бр.42, против туженог Шаховски клуб „Партизан“, Београд – Савски венац, ул. Нићифора Дучића бр.3, чији је пуномоћник Наташа Ђекић, адвокат у ..., ул. ..., ради дуга, одлучујући о сукобу надлежности између Првог основног суда у Београду и Привредног суда у Београду, у седници већа одржаној 28.04.2021. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

За поступање у овом предмету стварно и месно је надлежан Први основни суд у Београду.

О б р а з л о ж е њ е

Решењем 60. П 327/20 од 29.07.2020. године Први основни суд у Београду се огласио стварно ненадлежним за поступање у предмету по тужби Градске општине Стари град Београд, против туженог Шаховски клуб „Партизан“ Београд, ради исплате, позивом на одредбу члана 17. став 1. и члана 25. став 1. тачка 1. Закона о уређењу судова, и по правоснажности решења списе предмета је уступио Привредном суду у Београду.

Привредни суд у Београду није прихватио стварну надлежност, па је дописом од 20.04.2021. године списе предмета заведене код тога суда под бројем 32 П 4491/2020 доставио Врховном касационом суду да реши негативни сукоб надлежности.

Решавајући тако настали сукоб стварне надлежности на основу овлашћења из члана 22. став 2. Закона о парничном поступку, Врховни касациони суд је одлучио да је за поступање у овом предмету стварно и месно надлежан Први основни суд у Београду.

Одредбом члана 22. став 2. Закона о уређењу судова, основни суд у првом степену суди у грађанскоправним споровима ако за поједине од њих није надлежан други суд и води извршне и ванпарничне поступке за које није надлежан неки други суд.

Надлежност привредних судова прописана је чл. 25. ст. 1. Закона о уређењу судова и то тако што привредни суд у првом степену суди, између осталог, у споровима између привредних субјеката без обзира на врсту спора, а у у споровима између привредних субјеката и других правних лица надлежност привредног суда постоји у споровима који проистичу из обављања делатности привредних субјеката.

У конкретном случају, ради се о спору између тзв. „других правних лица“ у смислу цитиране норме. Дакле, не ради се о спору између привредних субјеката, већ о спору по захтеву тужиоца који је јединица локалне самоуправе (члан 3. став 1. Закона о о локалној самоуправи), за исплату дуга насталог у вези са коришћењем пословног простора тужиоца од стране туженог који је спортска организација (члан 3. став 1. тачка 6. Закона о спорту), регистровано спортско удружење. Следи да није испуњен субјективни критеријум који би био довољан за надлежност привредног суда – не ради се о спору између привредних субјеката. У споровима у коме су обе странке друга правна лица, за суђење је стварно надлежан суд опште надлежности без обзира на природу спора.

Зато је за поступање у конкретном спору стварно и месно надлежан Први основни суд у Београду.

Из наведених разлога је применом одредбе члана 22. Закона о парничном поступку, Врховни касациони суд одлучио као у изреци.

Председник већа - судија

Бранко Станић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић