Апелациони суд у Новом Саду пресудом Гж 1252/20 од 24.06.2020. године, делимично је усвојио, делимично је одбио жалбу тужене, тако што је пресуду Основног суда у Новом Саду П 441/2019 од 10.12.2019. године, преиначио у делу одлуке о парничним трошковима и досуђени износ снизио на 169.600,00 динара, а потврдио у преосталом усвајајућем делу одлучио је и да о главној ствари и парничним трошковима (став први изреке). Одлучио је да свака странка сноси своје трошкове поступка по жалби (став други изреке).

Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужена ВВ је благовремено изјавила ревизију, као посебну, због погрешне примене материјалног права, на основу одредбе члана 404. став 1. Закона о парничном поступку.

Тужиља је благовремено поднела одговор на ревизију. Врховни касациони суд је на основу члана 404. Закона о парничном поступку – ЗПП („Службени гласник РС“ бр.72/11, 49/13 – УС, 74/13 – УС, 55/14, 87/18 и 18/20), који се у конкретној ситуацији примењује на основу одредбе члана 506. став 2. овог ЗПП, оценио да ревизија тужене није изузетно дозвољена.

Из образложења побијане другостепене пресуде између осталог произлази, да како у купопродајном уговору од 10.11.2008. године није наведено да његов предмет представља брачну тековину тужиље и туженог и спорна непокретност је зидана у њиховој брачној заједници која траје почев од 1971. године и та чињеница туженој је била позната, у одсуству сагласности тужиље са располагањем супруга, првостепени суд је одлуку о ништавости уговора засновао на одредбама члана 171. и 174. став 3. Породичног закона, члана 103. Закона о облигационим односима, а одлуку о судској деоби непокретности на одредби члана 176. Породичног закона, будући да законска претпоставка о једнаким уделима супружника у стицању није оборена.

Одредбом члана 404. став 1. ЗПП, је прописано, да, ревизија је изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која не би могла да се побија ревизијом, ако је по оцени Врховног касационог суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права (посебна ревизија).

Из наведеног произлази да су законом изричито прописани додатни, посебни услови под којима Врховни касациони суд може изузетно дозволити ревизију и одлучити о овом правном леку и онда када ревизија није дозвољена на основу члана 403. ЗПП.

Дакле, истицање погрешне примене материјалног права представља законски разлог за изјављивање посебне ревизије, искључиво уколико због погрешне примене материјалног права у другостепеној одлуци постоји потреба да се размотре правна питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе или новог тумачења права.

Међутим, према оцени Врховног касационог суда, у конкретној ситуацији нису испуњени законски услови за изузетну дозвољеност ревизије тужене из одредбе члана 404. став 1. ЗПП.

Врховни касациони суд је испитао и дозвољеност ревизије у границама својих овлашћења, на основу одредбе члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП, а у вези члана 413. ЗПП и утврдио да ревизија тужене није дозвољена.

Тужба је поднета 01.10.2010. године. У тужби и у уводу првостепене пресуде је наведена вредност предмета спора у износу од 300.000,00 динара.

Одредбом члана 403. став 3. ЗПП је прописано, да, ревизија није дозвољена у имовинскоправним споровима ако вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.

Како вредност предмета спора побијане правноснажне пресуде у погледу главног тужбеног захтева очигледно не прелази меродавну вредност за дозвољеност ревизије у динарској противвредности од 40.000 евра, то ревизија тужене није дозвољена, на основу цитиране одредбе члана 403. став 3. ЗПП.

Трошкови одговора на ревизију нису били потребни ради вођења парнице, због чега је одбијен као неоснован захтев тужиље за накнаду трошкова на име одговора на ревизију на основу одредбе члана 154. став 1. ЗПП.

Из изнетих разлога, Врховни касациони суд је на основу одредби члана 404, 413. и 165. став 1. ЗПП, одлучио као у изреци.

Председник већа - судија

Слађана Накић Момировић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић