Апелациони суд у Нишу је, пресудом Гж1 3584/2020 од 19.02.2021. године, ставом првим изреке, одбио као неосновану жалбу тужиоца и потврдио пресуду Основног суда у Пироту П1 140/20 од 20.10.2020. године. Ставом другим изреке, одбијен је, као неоснован, захтев туженог за накнаду трошкова другостепеног поступка.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужилац је изјавио благовремену ревизију због погрешне примене материјалног права. Трошкове ревизијског поступка по ревизији је тражио опредељено.

Тужени је доставио одговор на ревизију тужиоца. Трошкове ревизијског поступка је тражио опредељено.

Врховни касациони суд је испитао побијану одлуку, применом одредбе члана 408. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ бр. 72/11 ... 18/20), па је утврдио да је ревизија тужиоца неоснована.

У поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. Закона о парничном поступку, на коју ревизијски суд пази по службеној дужности.

Према утврђеном чињеничном стању, тужилац је био у радном односу код туженог по основу уговора о раду бр. .../... од 27.03.2006. године, измењеног анексима, а на пословима ... у ..., све до 28.04.2017. године, када му је, решењем туженог бр. .../... од 26.04.2017. године, отказан уговор о раду. То решење донето је на основу одредбе члана 179. став 2. тачка 5. и став 3. тачка 8. Закона о раду, а као разлог за отказ наведено је недолично понашање тужиоца који је претио и вређао запослене, ВВ и ГГ, уз позив на одредбу члана 127. став 1. тачка 49. и тачка 52. Анекса 4. Колективног уговора туженог од 04.12.2015. године. Побијаним решењем, тужиоцу је стављено на терет да је дана 08.03.2017. године, око 15,00 часова, након што му је шеф, ВВ, уручио годишњи извештај о перформансама радника, непримерено реаговао протестујући због неправилног оцењивања, тврдећи да због тога он не може да напредује, а да је некада био у диверзантско-извиђачкој јединици, те да зна начин како ће да ''покоље свог шефа и непосредне руководиоце и њихове породице'', да зна начин како да се обрачуна са људима који су против њега, те да зна да треба да мења радно место и начин како да то спречи. Такође, у току истог дана, било је притужби на слично понашање тужиоца и према колегама из исте смене: ДД, ГГ и ЂЂ, који су доставили и писане изјаве о понашању тужиоца према њима. Тужени је тужиоцу, пре доношења решења о отказу уговора о раду, доставио упозорење о томе да постоје разлози за отказ уговора о раду прописани одредбом члана 179.став 2.тачка 5. Закона о раду, односно члана 127.став 1.тачка 49.и 52. Анекса бр. ... Колективног уговора туженог, па се тужилац на наводе из упозорења писаним путем изјаснио. Изведен је доказ вештачењем од стране вештака неуропсихијатра који се изјаснио да је тужилац, у време извршења радње које му се стављају на терет био урачунљив, да их је свесно и вољно предузео, али да није у стању да буде физички агресиван према другим људима.

Код овако утврђеног чињеничног стања, по оцени Врховног касационог суда, правилно су нижестепени судови закључили да је тужбени захтев тужиоца, у целини, неоснован, јер му је радни однос код туженог престао у законито спроведеном поступку, пошто је својом кривицом учинио повреду радне обавезе утврђену општим актом и уговором о раду послодавца.

Одредбом члана 179. став 1. тачка 2. Закона о раду (''Службени гласник РС'' бр. 24/05...75/2014), прописано је да послодавац може запосленом да откаже уговор о раду ако запослени својом кривицом учини повреду радне обавезе утврђене општим актом или уговором о раду. Истом одредбом закона у ставу 3.тачка 8., прописано је да послодавац може да откаже уговор о раду запосленом који не поштује радну дисциплину прописану општим актом послодавца, односно ако је његово понашање такво да не може да настави рад код послодавца.

У одредби члана 127. став 1. тачка 49. Колективног уговора туженог, у вези са анексом бр. ... Колективног уговора туженог од 28.01.2015. године, предвиђено је да запослени чини повреду радне обавезе и не поштује радну дисциплину ако се недолично понаша према запосленима (свађа, увреда и слично), директору или послодавцу, односно понашање које послодавац не може да толерише. У тачки 52., предвиђено је да запослени чини повреду радне обавезе ако не поштује радну дисциплину и има такво понашање због ког не може да настави рад код послодавца или се понаша супротно ономе што је прописано правилима пословног и етичког понашања запослених.

У конкретном случају, тужилац се дана 08.03.2017. године, сукобио са својим непосредним руководиоцем, ВВ, са којим је почео да се свађа након што му је овај саопштио оцену којом је вреднован тужиочев рад. Том приликом тужилац је свом непосредном руководиоцу рекао да је у војсци био у диверзантској јединици и да зна како ће „са таквима да се обрачуна“, што је ВВ схватио као претњу. Истог дана тужилац се сукобио и са другим запосленима, због чега нико више није желео да са њим ради. Тужиоцу је достављено упозорење о постојању разлога за отказ уговора о раду у ком су наведене повреде које му се стављају на терет, уз навођење времена, места и начина на који су учињене, а тужилац се писмено изјаснио на наводе из достављеног упозорења. То значи да је поступак, од стране туженог, спроведен законито, јер је тужилац учинио повреду радне обавезе наведену у решењу о отказу уговора о раду, па је због тога његов тужбени захтев неоснован, како за поништај тог решења, тако и за враћање на рад и накнаду штете, сходно одредби члана 191. Закона о раду, имајући у виду да је враћање запосленог на рад и обавеза послодавца да му накнади штету, прописано код незаконитог престанка радног односа, што овде није случај.

Наводима ревизије тужиоца о томе да претње тужиоца да ће да ''покоље шефа и руководиоце и њихове породице'', не постоје, а да је тужилац приговарао на оцену резултата рада јер је сматрао да је дискриминисан по основу инвалидности примене етичког кодекса, побија се правилност утврђеног чињеничног стања, што није дозвољено, сходно одредби члана 407. став 2. Закона о парничном поступку. Том одредбом Закона прописано је да ревизија не може да се изјави због погрешно или непотпуно утврђеног чињеничног стања, осим у случају из члана 403. став 2. тог закона, што овде није случај.

Ревидент у ревизији понавља жалбене наводе који су били предмет правилне оцене другостепеног суда, па Врховни касациони суд није детаљно образлагао ову пресуду, применом одредбе члана 414. став 2. Закона о парничном поступку, обзиром да то није потребно ради постизања новог, нити уједначеног тумачења права.

На основу изнетог, Врховни касациони суд је одлуку као у ставу првом изреке ове пресуде донео применом одредбе члана 414. став 1. Закона о парничном поступку.

Одлука о захтевима странака за накнаду трошкова ревизијског поступка, садржана у ставу другом изреке, донета је применом одредбе члана 165. став 1., у вези члана 153. и 154. Закона о парничном поступку. Тужилац није успео у поступку по ревизији, па зато нема право на накнаду трошкова тог поступка, док туженом трошкови одговора на ревизију нису били потребни.

Председник већа - судија

Весна Поповић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић