
Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Р1 378/2021
24.06.2021. година
Београд
Врховни касациони суд у већу састављеном од судија: Божидара Вујичића, председника већа, Весне Субић и Јелице Бојанић Керкез, чланова већа, у парници тужиље АА из ..., чији је пуномоћник Никола Урошевић, адвокат из ..., против туженог „S PLINIUS“ д.о.о. Београд, чији је пуномоћник Урош Зејак, адвокат из ..., ради дуга, одлучујући о сукобу стварне надлежности између Вишег суда у Београду и Апелационог суда у Београду, у седници већа одржаној 24.06.2021. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
За одлучивање о жалби туженог изјављеној против пресуде због пропуштања Другог основног суда у Београду П1 155/20 од 26.10.2020. године СТВАРНО ЈЕ НАДЛЕЖАН Виши суд у Београду.
О б р а з л о ж е њ е
Апелациони суд у Београду се решењем Гж 1956/21 од 22.04.2021. године огласио стварно ненадлежним за одлучивање о жалби туженог изјављеној против пресуде због пропуштања Другог основног суда у Београду П1 155/20 од 26.10.2020. године и предмет уступио Вишем суду у Београду, као стварно и месно надлежном суду.
Виши суд у Београду није прихватио своју стварну надлежност, па је уз пропратни акт Гж1 226/21 од 21.05.2021. године предмет доставио Врховном касационом суду ради решавања сукоба стварне надлежности између судова исте врсте.
Решавајући настали сукоб стварне надлежности, на основу члана 22. став 1. Закона о парничном поступку ("Службени гласник РС", бр. 72/2011...18/2020, у даљем тексту: ЗПП), а у вези члана 30. став 2. Закона о уређењу судова ("Службени гласник РС", бр. 116/2008... 88/2018- УС), Врховни касациони суд је оцениио да је за одлучивање о изјављеној жалби стварно надлежан Виши суд у Београду.
Одредбом члана 23. став 2. тачка 3. Закона о уређењу судова је прописано да виши суд у другом степену одлучује о жалбама на одлуке основних судова и то на решења у грађанскоправним споровима, на пресуде у споровима мале вредности, у извршним поступцима и поступцима обезбеђења и у ванпарничним поступцима, док је одредбом члана 24. став 1. тачка 3. истог закона, предвиђено да апелациони судови одлучују о жалбама на пресуде основних судова у грађанскоправним споровима, ако за одлучивање о жалби није надлежан виши суд.
Одредбом члана 469. ЗПП је прописано да се не сматрају споровима мале вредности спорови о непокретностима, спорови из радних односа и спорови због сметања државине.
У конкретном случају, пресудом која се побија жалбом, обавезан је тужени да тужиљи, на име дуга, исплати закупнину простора за обављање делатности туженог и накнаду за рад тужиље као директора туженог, у укупном износу од 2.400 евра, у динарској противвредности по средњем курсу НБС на дан исплате, са законском затезном каматом од подношења тужбе до исплате, као и да јој накнади трошкове парничног поступка.
Како се ради о захтеву за исплату закупнине (какав спор није спор о непокретности) и о захтеву за исплату накнаде за рад директора ( какав спор није спор из радног односа, јер се не ради о захтеву запосленог према послодавцу за исплату новчаног потраживања из радног односа, будући да је према Одлуци о оснивању туженог тужиља обављала дужност директора ван радног односа), стварна надлежност за одлучивање о жалби против пресуде основног суда цени се према вредности предмета спора, у смислу одредбе члана 468. ЗПП.
Имајући у виду да је у тужби као вредност предмета спора означен износ од 2.400 евра, ради се о спору мале вредности, у смислу члана 468. ЗПП, па је за одлучивање о изјављеној жалби, на основу члана 23. став 2. тачка 3. Закона о уређењу судова и члана 4. став 1. тачка 1. Закона о седиштима и подручјима судова и јавних тужилаштава ("Службени гласник РС", бр. 101/2013) надлежан Виши суд у Београду.
На основу изнетог, применом члана 22. став 1. ЗПП, одлучено је као у изреци.
Председник већа – судија
Божидар Вујичић,с.р.
За тачност отправка
Управитељ писарнице
Марина Антонић