Р1 455/2021 3.20.1; сукоб надлежности - грађанско право

Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Р1 455/2021
12.08.2021. година
Београд

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Јасминке Станојевић, председника већа, Бисерке Живановић и Божидара Вујичића, чланова већа, у парници тужиље АА из ..., чији је пуномоћник Рајна Ђурчић, адвокат из ..., против тужене „UniCredit Bank Srbija“ АД Београд, ради утврђења и исплате, одлучујући о сукобу месне надлежности између Основног суда у Врању и Првог основног суда у Београду, у седници од 12.08.2021. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

Основни суд у Врању месно је надлежан за поступање у овом предмету.

О б р а з л о ж е њ е

Решењем П 1979/21 од 02.06.2021. године Основни суд у Врању огласио се месно ненадлежним за поступање у овој парници и по правноснажности решења предмет је доставио Првом основном суду у Београду као стварно и месно надлежном.

Први основни суд у Београду није прихватио месну надлежност и дописом П 44942/21 од 21.07.2021. године предмет је доставио Врховном касационом суду ради решавања сукоба месне надлежности.

Одлучујући о сукобу месне надлежности у смислу члана 22. став 1. Закона о парничном постуку – ЗПП, Врховни касациони суд је утврдио да је за поступање у овом предмету месно надлежан Основни суд у Врању.

Тужиља је 28.05.2021. године Основном суду у Врању поднела тужбу против тужене банке ради утврђења ништавости одредбе уговора о кредиту и исплате на име стицања без основа. Уз тужбу је приложен Уговор о готовинском кредиту којим је у члану 24. прописано да је у случају спора по том уговору надлежан основни суд према регистрованом седишту банке. Основни суд у Врању огласио се месно ненадлежним за поступање у овом предмету са позивом на одредбу члана 40. став 2. ЗПП, из разлога што је седиште тужене банке на територији за коју је надлежан Први основни суд у Београду.

По оцени Врховног касационог суда, Основни суд у Врању се није могао по службеној дужности огласити месно ненадлежним за поступање у овом предмету, јер се не ради о искључивој месној надлежности неког другог суда, у смислу члана 19. став 1. ЗПП, а тужена није поднела приговор месне ненадлежности, у смислу става трећег овог члана, па се не може применити одредба члана 40. став 2. ЗПП која се односи на општу месну надлежност за суђење у споровима против правних лица.

Из наведених разлога, Врховни касациони суд је одлучио као у изреци, на основу члана 22. став 1. ЗПП.

Председник већа-судија

Јасминка Станојевић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић