
Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев 4623/2021
21.10.2021. година
Београд
Р Е Ш Е Њ Е
НЕ ПРИХВАТА СЕ одлучивање о ревизији тужене, изјављеној против пресуде Вишег суда у Ужицу Гж 732/21 од 25.05.2021. године, као о изузетно дозвољеној.
ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољена, ревизија тужене изјављена против пресуде Вишег суда у Ужицу Гж 732/21 од 25.05.2021. године.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Вишег суда у Ужицу Гж 732/21 од 25.05.2021. године, одбијена је жалба тужене и потврђена пресуда Основног суда у Прибоју П 36/2021 од 15.03.2021. године, којом је утврђено да је ништава одредба члана 5. Уговора о кредиту од ...2006. године и обавезана тужена да тужиљи на име стицања без основа исплати износ од 12.000,00 динара, са законском затезном каматом од 07.07.2006. године до исплате, као и трошкове поступка у износу од 27.260,00 динара, са законском затезном каматом од извршности до исплате. Одбијен је захтев тужене за накнаду трошкова другостепеног поступка.
Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужена је благовремено изјавила ревизију, због погрешне примене материјалног права, с тим што је предложила да се ревизија сматра изузетно дозвољеном, на основу члана 404. Закона о парничном поступку, ради уједначавања судске праксе.
Према одредби члана 404. Закона о парничном поступку – ЗПП („Службени гласник РС“ број 72/11...18/20) ревизија је изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која не би могла да се побија ревизијом, ако је по оцени Врховног касационог суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права (посебна ревизија).
Одлучујући о дозвољености изјављене ревизије, на основу члана 404. став 2. ЗПП, Врховни касациони суд је оценио да нема места одлучивању о ревизији као изузетно дозвољеној на основу одредбе става 1. тог члана, с обзиром да не постоји потреба за разматрањем правних питања од општег интереса, правних питања у интересу равноправности грађана, уједначавањем судске праксе или новим тумачењем права.
Правноснажном пресудом одлучено је захтеву који се односи на утврђење ништавости одредбе уговора и враћање наплаћених трошкова обраде кредита. Тужена није доказала да је у предуговорној фази тужиља била упозната са врстом и висином трошкова кредита, односно да је тужиљи доставила понуду која је садржала јасне и недвосмислене податке о трошковима кредита (висину и начин наплате).
Приликом пресуђења није одступљено од правног става Врховног касационог суда о дозвољености уговарања трошкова кредита, усвојеним на седници Грађанског одељења одржаној 22.05.2018. године и допуњеног става на седници Грађанског одељења од 16.09.2021. године.
Због наведених разлога одлучено као у ставу првом изреке.
Испитујући дозвољеност ревизије применом чл. 410. став 2. тачка 5. ЗПП, Врховни касациони суд је нашао да ревизија није дозвољена.
Тужба ради утврђења и исплате поднета је дана 14.01.2021. године, а вредност предмета спора побијаног дела је износ од 12.000,00 динара.
Према члану 468. став 1. и став 4. ЗПП, спорови мале вредности су спорови у којима се тужбени захтев односи на потраживање у новцу које не прелази динарску противвредност 3.000 евра по средњем курсу НБС на дан подношења тужбе, као и спорови у којима предмет тужбеног захтева није новчани износ, а вредност предмета спора побијаног дела не прелази поменути износ.
Чланом 479. став 6. ЗПП прописано је да у поступцима у споровима мале вредности против одлуке другостепеног суда ревизија није дозвољена.
Како се у конкретном случају ради о спору мале вредности у којем је вредност побијаног дела испод наведеног законског лимита, ревизија тужене није дозвољена, у смислу члана 479. став 6. ЗПП.
На основу члана 413. ЗПП, одлучено је као у ставу другом изреке овог решења.
Председник већа – судија
Весна Субић,с.р.
За тачност отправка
Управитељ писарнице
Марина Антонић