
Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев2 201/2021
25.08.2021. година
Београд
Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Бисерке Живановић, председника већа, Весне Субић, Јелице Бојанић Керкез, Божидара Вујичића и Добриле Страјина, чланова већа, у парници тужилаца АА из ..., ББ из ..., ВВ из ..., ГГ из ..., ДД из ..., ЂЂ из ..., ЕЕ из ... и ЖЖ из ..., чији је заједнички пуномоћник Гордана Нишевић- Тадић, адвокат из ..., против тужене Јавне медијске установе „Радио-телевизија Војводине“ Нови Сад, чији је пуномоћник Синиша Новковић, адвокат из ..., ради исплате, одлучујући о ревизији тужилаца, изјављеној против пресуде Апелационог суда у Новом Саду Гж1 3726/19 од 23.07.2020. године, на седници већа одржаној 25.08.2021. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
НЕ ПРИХВАТА СЕ одлучивање о ревизији тужилаца изјављеној против пресуде Апелационог суда у Новом Саду Гж1 3726/19 од 23.07.2020. године, као изузетно дозвољеној.
ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољена ревизија тужилаца, изјављена против пресуде Апелационог суда у Новом Саду Гж1 3726/2019 од 23.07.2020. године.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Основног суда у Новом Саду П1 2742/17 од 08.07.2019. године, делимично је усвојен тужбени захтев и тужена обавезана да тужиоцима за период од 01.11.2014. године до 20.03.2015. године исплати увећану зараду за рад у сменама са законском затезном каматом од 01.11.2018. године до исплате и обрачунату затезну камату до 31.10.2018. године у износима ближе наведеним у изреци пресуде, као и да им накнади трошкове поступка у укупном износу од 258.054,85 динара, са законском затезном каматом од дана извршности пресуде до исплате. Одбијен је тужбени захтев тужилаца за исплату увећане зараде за рад у сменама за период од 21.03.2015. године до 25.12.2017. године са затезном каматом од 01.11.2018. године до исплате и обрачунате затезне камате до 31.10.2018. године у износима ближе наведеним у изреци.
Пресудом Апелационог суда у Новом Саду Гж1 3726/19 од 23.07.2020. године, ставом првим изреке, утврђено је да су жалбе тужилаца АА и ГГ повучене. Ставом другим изреке, укинута је првостепена пресуда у усвајајућем делу и предмет враћен првостепеном суду на поновно суђење. Ставом трећим изреке, одбијена је жалба тужилаца ББ, ВВ, ДД, ЂЂ, ЕЕ и ЖЖ и у односу на наведене тужиоце потврђена првостепена пресуда у одбијајућем делу.
Против правоснажне пресуде донете у другом степену, тужиоци су благовремено изјавили ревизију због битне повреде одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права, с тим што су предложили да се ревизија сматра изузетно дозвољеном, применом члана 404. Закона о парничном.
Према одредби члана 404. став 1. ЗПП, ревизија је изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која не би могла да се побија ревизијом ако је по оцени Врховног касационог суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права (посебна ревизија).
Побијаном пресудом одлучено је о исплати увећане зараде на име сменског рада, којом је тужбени захтев делимично одбијен као неоснован. О овом праву тужилаца судови су одлучили применом одговарајућих одредаба материјалног права, јер правилна права у споровима са захтевом као у конкретном случају зависи од утврђеног чињеничног стања, а ревизијом се не указује на другачије одлуке судова, због чега не постоји потреба за разматрањем правних питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана, као ни потребе уједначавања судске праксе или новог тумачења права, што значи да нису испуњени услови из члана 404. став 1. ЗПП на основу чега је одлучено као у ставу првом изреке.
Испитујући дозвољност ревизије у смислу члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП („Службени гласник РС“, бр.72/11...55/14), Врховни касациони суд је нашао да ревизија није дозвољена.
Према члану 441. ЗПП, ревизија је увек дозвољена у споровима о заснивању, постојању и престанку радног односа. Уколико се тужбени захтев односи на потраживање у новцу у овој врсти спорова, дозвољеност ревизије се оцењује на основу члана 403. став 3. ЗПП, према коме ревизија није дозвољена, уколико вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу НБС на дан подношења тужбе.
Тужба у овој парници поднета је 29.12.2017. године. Вредност предмета спора побијаног дела је 1.752.194,94 динара.
Како вредност предмета спора побијаног дела правноснажне пресуде очигледно не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе, ревизија тужилаца није дозвољена.
На основу члана 413. ЗПП, одлучено је као у ставу другом изреке.
Председник већа - судија
Бисерка Живановић,с.р.
За тачност отправка
Управитељ писарнице
Марина Антонић