Пресудом Вишег суда у Сомбору Кж1 54/21 од 19.03.2021. године, одбијене су као неосноване жалбе Основног јавног тужиоца у Врбасу и браниоца окривљеног АА и првостепена пресуда је потврђена.

Против наведених правноснажних пресуда захтев за заштиту законитости благовремено је поднео бранилац окривљеног АА, адвокат Петар Исаков, због битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП, са предлогом да Врховни касациони суд усвоји поднети захтев и укине побијане пресуде и предмет врати првостепеном суду на поновно суђење.

Врховни касациони суд је доставио примерак захтева за заштиту законитости Републичком јавном тужиоцу сходно одредби члана 488. став 1. ЗКП, па је у седници већа коју је одржао у смислу члана 490. ЗКП, без обавештавања Републичког јавног тужиоца и браниоца окривљеног, сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке (члан 488. став 2. ЗКП), размотрио списе предмета и правноснажне пресуде против којих је захтев за заштиту законитости поднет, те је, након оцене навода изнетих у захтеву, нашао:

Захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног АА, је неоснован. Бранилац окривљеног у захтеву за заштиту законитости истиче да су побијане

пресуде донете уз битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП и у вези са тим истиче да су засноване на доказима – потврди о привремено одузетим предметима, исказима овлашћених службених лица полицијских службеника ББ, ВВ и ГГ, који произилазе из незаконито предузете радње - неовлашћеног уласка у просторије у којима станује окривљени, без наредбе суда и на исказу сведока ДД, који нема непосредних сазнања о предметном догађају, већ иста црпи из службених списа патроле. Према ставу одбране, ови докази су незаконити и не могу представљати доказе на којима би се заснивала осуђујућа пресуда.

Према одредби члана 286. став 1. ЗКП, којом су одређена овлашћења полиције у предистражном поступку, прописано је да ако постоје основи сумње да је извршено кривично дело за које се гони по службеној дужности, полиција је дужна да предузме потребне мере да се пронађе учинилац кривичног дела, да се учинилац или саучесник не сакрије или не побегне, да се открију и обезбеде трагови кривичног дела и предмети који могу послужити као доказ, као и да прикупи сва обавештења која би могла бити од користи за успешно вођење кривичног поступка, док је ставом 2. истог члана, између осталог прописано да полиција може у циљу испуњења дужности из става 1. тог члана да изврши потребан преглед превозних средстава, путника и пртљага, што значи да су радници полиције критичном приликом поступали у складу са цитираним овлашћењима.

Осим тога, одредбом члана 147. став 1. ЗКП прописано је да ће предмете који се по Кривичном законику морају одузети или који могу послужити као доказ у кривичном поступку, орган поступка привремено одузети и обезбедити њихово чување, а одредбом члана 150. став 1. ЗКП прописано је да се лицу од кога су предмети одузети издаје потврда у којој ће се они описати, навести где су пронађени, подаци о лицу од кога се предмети одузимају, као и својство и потпис лица које радњу спроводи.

Из списа предмета – извештаја сачињеног у ПС Врбас дана 21.06.2019. године, утврђује се да су поводом редовног поступања по патролној делатности безбедности, а на основу налога за извршење службеног задатка, полицијски службеници ББ, ВВ и ГГ дана 21.06.2019. године око 04,00 часова упућени у улицу ... број .., поводом пријаве НН лица да се чује гласна музика са наведене адресе, да је одласком на лице места патрола затекла више лица, међу којима је био и окривљени и да је том приликом окривљени наочиглед патроле одбацио једну најлонску кесицу беле боје са биљном материјом зелене боје налик на опојну дрогу марихуана и на исту стао десном ногом, након чега је доведен у ПС Врбас где му је издата потврда о привремено одузетим предметима.

Према томе, јасно је да критичном приликом никаквог претреса стана и других просторија није ни било.

Из предметне потврде о привремено одузетим предметима ПС Врбас од 22.06.2019. године, произилази да је иста сачињена на основу члана 147. ЗКП, приликом предузимања потребних мера из члана 286. став 1. и 2. ЗКП, од стране овлашћених службених лица, поводом проналаска предмета који се по Кривичном законику морају одузети односно предмета који могу послужити као доказ у кривичном поступку, те да је у складу са чланом 150. став 1. ЗКП, окривљеном издат примерак потврде, коју је без примедби и оспоравања садржине потписао као грађанин.

Да би се доказ сматрао ''незаконитим'', непоходно је утврдити да је он посредно или непосредно, сам по себи или према начину прибављања, у супротности са Уставом, ЗКП, другим законом или опште прихваћеним правилима међународног права и потврђеним међународним уговорима.

Врховни касациони суд налази да су овлашћена службена лица, сагласно одредбама чланова 147. и 286. став 1. и 2. Законика о кривичном поступку, имала овлашћење да одузму предмет од окривљеног, па је предметна потврда о одузетим предметима од окривљеног у конкретном случају правилно цењена као доказ приликом доношења првостепене пресуде и супротно наводима изнетим у захтеву браниоца окривљеног, не представља незаконит доказ.

Полазећи од наведеног, по оцени овог суда, искази сведока полицијских службеника ББ, ВВ и ГГ, су докази који су изведени у складу са Закоником о кривичном поступку и нису прибављени противно члану 16. став 1. ЗКП, те се не ради о доказима на којима се пресуда не може заснивати. Наиме, наведени сведоци су се о критичном догађају изјашњавали на основу својих непосредних сазнања и опажања, с обзиром на то да су се критичном приликом налазили на лицу места и своје исказе су дали на основу онога што су том приликом непосредно видели и опазили.

Стоји чињеница да је ДД - овлашћено службено лице МУП-а РС ПС Врбас, запослен на радном месту руководиоца патролама, приликом саслушања на главном претресу одржаном пред Основним судом у Врбасу дана 02.07.2020. године својству сведока, изјавио да у свему остаје при исказу који је дао пред јавним тужиоцем ОЈТ у Врбасу од 13.12.2019. године, у коме је изјавио да је све што износи у својству сведока, утврдио увидом у службене списе патроле, што по одредбама ЗКП није допуштено.

Наиме, битна повреда одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП постоји ако се пресуда заснива на доказу на коме се по одредбама овог законика не може заснивати, осим ако је, с обзиром на друге доказе, очигледно да би и без тог доказа била донесена иста пресуда.

Из списа предмета произилази да, иако је исказ сведока ДД коришћен као доказ у поступку, првостепена пресуда не заснива се само на овом доказу већ и на другим доказима изведеним у законито спроведеном поступку, конкретно исказима полицијских службеника ББ, ВВ и ГГ, потврди о привремено одузетим предметима и физичко хемијском вештачењу Националног центра за криминалистичку форензику од 25.07.2019. године. По оцени Врховног касационог суда, очигледно је да би и без тог доказа била донета иста пресуда и окривљени АА оглашен кривим због кривичног дела из члана 246а став 1. Кривичног законика.

Самим тим, Врховни касациони суд налази да у предметном кривичном поступку није учињена битна повреда одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тач. 1) ЗКП, на коју се указује захтевом за заштиту законитости браниоца окривљеног АА, из ког разлога је на основу одредбе члана 491. став 1. ЗКП захтев за заштиту законитости одбио као неоснован и одлучио као у изреци пресуде.

С обзиром на то да уз захтев за заштиту законитости, бранилац окривљеног није доставио одлуку Уставног суда, која се односи на окривљеног или другог учесника у поступку, сходно члану 484. ЗКП, то се Врховни касациони суд није упуштао у разматрање и оцену навода браниоца којима се указује на повреду члана 40. став 1., 2. и 3. Устава Републике Србије.

Записничар-саветник                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                               Председник већа-судија

Андреа Јаковљевић,с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                        Драгомир Милојевић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић