Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Р 3/2022
26.01.2022. година
Београд

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија Добриле Страјина, председника већа, Гордане Комненић и Драгане Миросављевић, чланова већа, у парници тужиље АА из ..., чији је пуномоћник Петров Александар, адвокат из ..., против туженог ББ из ..., ради вршења родитељског права, одлучујући о захтеву Основног суда у Врбасу за одређивање другог стварно надлежног суда за поступање у предмету тог суда П2 494/21, у седници већа 26.01.2022. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДБИЈА СЕ захтев Основног суда у Врбасу за одређивање другог стварно надлежног суда за поступање у предмету П2 494/21.

О б р а з л о ж е њ е

Основни суд у Врбасу је дописом од 11.01.2022. године Врховном касационом суду доставио предмет П2 494/21 уз захтев за делегацију надлежности. У захтеву је наведено да је тужиља АА дана 28.12.2021. године поднела тужбу против туженог ББ ради вршења родитељског права и издржавања детета. Имајући у виду да је дана 10.01.2022. године судија Основног суда у Врбасу ВВ доставио обавештење председнику суда у коме је навео да је тужени рођени брат његове супруге, да су туженом изречене хитне мере ради заштите од насиља у породици дана 24.12.2021. године и да он од тада борави у домаћинству судије ВВ, да су он и његова супруга тетка и тетак малолетној ГГ, да су обоје учествовали у примопредаји детета мајци, те да постоји могућност да у таквој породичној парници буде саслушан као сведок, а посебно имајући у виду садржину писма сачињеног од стране тужиље који је судија ВВ путем судске управе доставио поступајућем председнику већа, наведене околности код странака евентуално могу изазвати сумњу у непристрасност тог суда, па је захтев заснован на одредбама члана 62. ЗПП.

Одлучујући о захтеву за одређивање другог стварно надлежног суда, на основу члана 62. став 7. у вези става 1. Закона о парничном поступку (''Службени гласник РС'' бр. 72/11...18/20), Врховни касациони суд је нашао да захтев није основан.

Одредбом члана 62. став 1. Закона о парничном поступку прописано је да надлежни суд првог степена може сам или на предлог странке да поднесе захтев највишем суду одређене врсте да одреди да у поједином предмету поступа други стварно надлежан суд, ако је очигледно да ће се тако лакше спровести поступак или ако за то постоје други оправдани разлози.