Пресудом Апелационог суда у Београду Гж1 914/19 од 05.06.2019. године, ставом првим изреке, одбијене су као неосноване жалбе тужене и тужиоца и потврђена пресуда Трећег основног суда у Београду П1 389/17 од 05.09.2018. године у ставу првом изреке и у делу става другог изреке којим је одбачена тужба у делу којим је тужилац тражио да се обавеже тужена да му обезбеди остваривање свих права из радног односа из члана 9 уговора о раду. Ставом другим изреке, укинута је пресуда Трећег основног суда у Београду П1 389/17 од 05.09.2017. године у делу става другог изреке којим је одбачена тужба у делу захтева за враћање на рад и у ставу трећем и четвртом изреке, и у том делу предмет упућујен истом суду на поновно суђење.

Решењем Трећег основног суда у Београду П1 389/17 од 09.12.2019. године одређен је прекид поступка до окончања поступка по ревизији.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужени је благовремено, преко пуномоћника, изјавио ревизију због погрешне примене материјалног права позивајући се на одредбу члана 404. ЗПП.

Тужилац је дао одговор на ревизију.

Одредбом члана 404. став 1. ЗПП („Службени гласник РС“, број 72/11 са изменама и допунама) прописано је да је ревизија изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која се не би могла да се побија ревизијом, ако је по оцени Врховног касационог суда, потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права. Ставом 2. истог члана Закона прописано је да о дозвољености и основаности ревизије одлучује Врховни касациони суд у већу од пет судија.

Врховни касациони суд је оценио да су у конкретном случају испуњени услови из члана 404. став 1. ЗПП, јер постоји потреба за уједначавањем судске праксе обзиром на предмет тражене судске заштите и разлога због који су нижестепени судови усвојили тужбени захтев, као и наводе ревизије туженог. Стога је Врховни касациони суд прихватио да одлучује о ревизији туженог као изузетно дозвољеној и одлучио као у ставу првом изреке.

Испитујући побијану пресуду у смислу одредбе члана 408. ЗПП („Службени гласник РС“, број 72/11 са изменама и допунама), Врховни касациони суд је нашао да је ревизија тужене основана.

У поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП, на коју овај суд пази по службеној дужности.

Према утврђеном чињеничном стању, тужилац је засновао радни однос код туженог на радном месту ..., на основу уговора о раду од ....2011. године. Анексом број 9. уговора о раду од ...2012. године распоређен је на радно место ... „...“. Решењем туженог од ...2013. године тужилац је привремено удаљен са рада због тога што му је решењем Вишег суда у Панчеву одређен притвор почев од ...2013. године када је ухапшен, јер се против њега води кривични поступак К број 26/16 због основане сумње да је починио кривично дело примање мита. Решењем туженог од ...2014. године тужилац је привремено удаљен са рада, због тога што му је решењем Вишег суда у Панчеву притвор замењен мером забране напуштања стана, почев од првог дана мере напуштања стана па док та мера траје, а решењем од ...2014. године тужилац је привремено удаљен са рада због тога што је против њега започето кривично гоњење због кривичног дела учињеног на раду или у вези са радом, и то све до правоснажног окончања кривичног поступка. У понуди за закључење Анекса уговора о раду од ...2017. године, којим је тужиоцу понуђен премештај на радно место ... „...“, наведено је да се налази на руководећој позицији која има кључну улогу у функционисању производног процеса који се одвија у стратешки значајно организационом делу због вишегодишњег одсуства са рада, због тога што се против њега води кривични поступак због кривичног дела учињеног на раду или у вези са радом и немогућности да се бар приближно одреди период окончања кривичног поступка започетог против њега и реалне немогућности да обавља досадашње послове, а услед потребе одржавања континуитета пословања и управљања процесима и запосленима, неопходно је да на кључну позицију на којој се налази тужилац премести другог запосленог који ће руководити како процесима, тако и запосленима. У понуди је такође наведено да се нуди премештај ради укидања износа месечне накнаде трошкова закупа стамбеног простора и укидања права на рефундацију трошкова при промени стамбеног простора, укидања права на накнаду трошкова путовања из Републике Србије до места сталног боравка и назад једанпут годишње услед, укидања права на коришћење службеног мобилног телефона и службеног аутомобила. Тужилац и тужени су закључили Анекс број 10 уговора о раду ....2017. године којим је тужилац премештен на радно место ... „...“, канцеларија ... „...“ почев од ...2017. године, а решењем туженог од ...2017. године констатовано је да је тужилац премештен са радног места ... „...“ на радно место ... „...“ почев од ...2017. године, те да је решење туженог од ...2014. године и даље на снази и да је тужилац и даље привремено удаљен са рада на основу наведеног решења.

На основу овако утврђеног чињеничног стања првостепени суд је поништио као незаконит Анекс број 10 уговора о раду број ...2017. године који је предмет спора, а другостепени суд ову одлуку потврдио. Међутим, на правилно и потпуно утврђено чињенично стање погрешно су нижестепени судови примени материјално право.

Одредбом члана 171. став 1. тачка 1. Закона о раду („Службени гласник РС“, број 24/05 ... 25/14) прописано је да послодавац може запосленом да понуди измену уговорених услова рада (у даљем тексу анекс уговора ради премештаја на други одговарајући посао због потреба процеса и организације рада), док је ставом два прописано да се под одговарајућим послом у смислу става 1. тачка 1. и 3. овог закона сматра посао за чије се обављање захтева иста врста и степен стручне спреме који су утврђени уговором о раду.

Одредбом члана 165. став 1. тачка 1. Закона о раду прописано је да запослени може да буде привремено удаљен са рада, ако је против њега започето кривично гоњење у складу са законом због кривичног дела учињеног на раду или у вези са радом, одредбом члана 167. став 2. истог Закона прописано је, да ако је против запосленог започето кривично гоњење због кривичног дела учињеног на раду или у вези са радом удаљење може да траје до правноснажног окончања тог поступка.

Имајући у виду напред наведене норме, код чињеница утврђених у поступку, да је тужилац запослен код туженог од ...2011. године, да је привремено удаљен са рада решењима туженог од ...2013. године, од ....2014. године и од ...2014. године, због тога што је против њега започето кривично гоњење због кривичног дела учињеног на раду или у вези са радом и то до правноснажног окончања кривичног поступка, а са радног места ... које је од стратешког значаја у организационом делу туженог за функционисање производног процеса, а како није могуће предвидети када ће се кривични поступак окончати, тужени је понудио тужиоцу закључење Анекса број 10 уговора о раду од ...2017. године, за које радно место је потребан исти стручне спреме као и за претходно радно место са којег је тужилац премештен, то је тужбени захтев којим је тужилац тражио да се утврди да је ништав Анекс број 10 уговора о раду од ...2017. године неоснован, имајући у виду потребе послодавца да се радно место са којег је тужилац удаљен још ...2014. године попуни.

Из изложених разлога нижестепене пресуде су преиначене тако што је одбијен тужбени захтев као неоснован и одлучено као у ставу другом изреке на основу одредбе члана 416. став 1. ЗПП.

Председник већа – судија

Бранислав Босиљковић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић