Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев 3748/2020
27.01.2022. година
Београд

У ИМЕ НАРОДА

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Слађане Накић Момировић, председника већа, Марине Милановић и Драгане Бољевић, чланова већа, у парници тужиоца – противтуженог АА из ..., са боравиштем у ..., чији је пуномоћник Зринка Фируловић, адвокат из ..., против тужене – противтужиље АА из ..., чији је пуномоћник Милорад Бојчевић, адвокат из ..., ради брачне тековине, одлучујући о ревизији тужене - противтужиље изјављеној против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж 4950/2018 од 16.05.2019. године, у седници већа одржаној дана 27.01.2022. године, донео је

П Р Е С У Д У

ОДБИЈА СЕ као неоснована ревизија тужене - противтужиље, изјављена против става два изреке пресуде Апелационог суда у Нишу Гж 4950/2018 од 16.05.2019. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Вишег суда у Неготину П 8/15 од 09.05.2018. године, ставом првим изреке, утврђено је да је тужилац власник девизних средстава по основу заједничког стицања са уделом од 59% на износу од 126.000,00 ЦХФ, која су била орочена код ... банке АД Београд, Експозитура ..., на име тужене, као и на износу камате од 5.544,20 ЦХФ која је обрачуната на тај износ за период од 12.04.2011. године до 09.12.2013. године, а који укупан износ од 131.545,20 ЦХФ је тужена подигла са рачуна дана 09.12.2013. године и угасила рачун, па је тужена обавезана да тужиоцу исплати износ од 77.611,08 ЦХФ са каматом по Закону о затезној камати, почев од 09.12.2013. године па до исплате, док је тужбени захтев тужиоца за износ преко досуђеног удела од 59% у износу од 77.611,08 ЦХФ па до траженог удела од 100% у износу од 131.544,20 ЦХФ са траженом каматом одбијен као неоснован. Ставом другим изреке, утврђено је да је тужилац власник по основу заједничког стицања са уделом од 59% од девизних средстава и то износа од 22.719,46 евра која су била уложена код ... банке АД Београд, Експозитура ..., износа од 37.204,24 евра који је био орочен на рачуну ... у стечају и пренет на рачун Банке ... АД Београд, износа од 11.464,38 евра, који је био орочен код Нове ... у стечјау и пренет на рачун Банке ... АД Београд, па је тужена обавезана да исплати тужиоцу 59% наведених девизних средстава и то износ од 13.404,48 евра са каматом по Закону о затезној камати почев од 10.12.2013. године, па до исплате, износ од 21.951,68 евра и износ од 6.673,98 евра са каматом по Закону о затезној камати почев од 17.01.2014. године па до исплате, док је тужбени захтев тужиоца преко досуђеног удела од 59% па до траженог удела од 90% од наведених девизних средстава са траженом каматом, као и удела од 90% на износу од 6.976,18 евра који је био орочен код ... у стечају и пренет на девизни штедни рачун Банке ... АД Београд, а подигнут са рачуна 14.05.2013. године, са траженом каматом од 14.05.2013. године и на износ од 13.000 ЦХФ са траженом каматом од дана подношења тужбе 02.03.2015. године, одбијен као неоснован. Ставом трећим изреке, утврђено је да је тужилац власник по основу заједничког стицања са уделом од 59% на покретним стварима ближе означеним у овом ставу изреке, па је обавезана тужена да му утврђени удео на наведеним покретним стварима уступи у судржавину, док је тужбени захтев тужиоца за предају његовог досуђеног дела путем физичке деобе у искључиву државину на напред наведеним покретним стварима, као и за уступање утврђеног удела на покретним стварима ближе означеним у овом ставу, путем физичке деобе у државину одбијен као неоснован. Ставом четвртим изреке, одбијен је тужбени захтев тужиоца преко досуђеног удела од 59% па до траженог удела од 90% на имовини наведеној у изреци под ставом три, као и да се утврди да је исти власник по основу заједничког стицања са уделом од 90% на покретним стварима ближе означеним у овом ставу изреке, те да му тужена тај сувласнички део уступи у државину путем физичке деобе, као неоснован. Ставом петим изреке, обавезана је тужена да тужиоцу на име његових улагања по основу заједничког стицања са уделом од 59% на предметним непокретностима и то на стамбеној згради која се састоји од сутерена и приземља, гаражи (шупи), поплочавању дворишта бетонским елементима са бетонским ивичњацима, огради од плетене меркатир жице на металним стубовима и уграђеном металном капијом, дворишне ограде која има бетонску цоклу, огради на бетонској цокли, бетонског зида на постављеној металној огради од кованог гвожђа, три армирана бетонска стуба са украсним бетонским фигурама, а између ових стубова постављене велике и мале капије од кованог гвожђа бетонске цокле, обрађене правим вештачким каменом, а на цокли постављеној алуминијумској огради, потпорног зида и полагању пластичних црева од бунара до гараже и свињца, одређених дименизија као у том ставу изреке, а што је све изграђено на кућном плацу у улици ... број ... на КП .../... и на КП ... КО ..., као и на име куповине плаца КП ... грађевинска парцела .../... површине 5 ари КО ..., који се налази у продужетку парцеле тужене КП .../... исплати износ од 3.101.539,47 динара са законском затезном каматом почев од дана пресуђења 09.05.2018. године па до коначне исплате, док је тужбени захтев тужиоца преко досуђеног износа па до траженог износа од 4.600.000,00 динара, а до траженог удела од 90% на име улагања у напред описаним непокретностима са законском затезном каматом почев од дана пресуђења 09.05.2018. године па до коначне исплате, одбијен као неоснован. Ставом шестим изреке, обавезан је тужилац да туженој на име њеног учешћа по основу заједничког стицања са уделом од 41% исплати износ од 824,09 ЦХФ, износ од 20.002,90 евра, износ од 11.344,57 евра, који се налазе на рачунима код ... банке АД и износ од 4.486,31 евра, који се налази на рачуну код ... АД, све са каматом по Закону о затезној камати почев од дана подношења тужбе 26.01.2015. године па до коначне исплате, док је захтев тужене – противтужље за исплату тражене камате на досуђене износе почев од 15.01.2014. године па до дана подношења тужбе 26.01.2015. године, као и за износ преко досуђеног удела од 41% па до траженог удела од 50% и то до износа од 1.010,00 ЦХФ, до износа од 24.393,50 евра до износа од 13.833,50 евра и до износа од 5.471,00 евра који се налазе на рачунима код напред наведених банака, као и за исплату износа од 25.000 евра све са траженом каматом почев од 15.01.2014. године па до коначне исплате, одбијен као неоснован. Ставом седмим изреке, утврђено је да је тужена – противтужиља власник по основу заједничког стицања са уделом од 41% на непокретној имовини и то породичној стамбеној згради која се састоји од подрума, приземља и поткровља, летњиковцу и додатном делу роштиља, бунару, огради око плаца, темељу и цокли од бетона са бетонским стубовима изливеним окапницама и постављеним бетонским украсним елементима и уграђених алуминијумских капија са даљинским отварањем и поплочаним бетонским елементима са уграђеним бетонским ивичњацима, све изграђено на КП ... КО ..., заједно са одговарајућим уделом земљишта на коме су наведени објекти изграђени и одговарајућим уделом плаца неопходним за њихову радовну употребу сразмерно њеном досуђеном уделу, па је тужилац – противтужени обавезан да јој ово право призна и трпи упис код СКН ... и њен део преда у судржавину, док је тужбени захтев за предају њеног досуђеног дела у искључиву државину одбијен као неоснован. Ставом осмим изреке, одбијен је тужбени захтев тужене – противтужиље за износ преко досуђеног удела од 41% па до траженог удела од 50% на непокретној имовини наведеној у изреци под ставом седам, као и да јој тужилац – противтужени ово право призна и за ту разлику трпи упис власништва у СКН ... и исти преда путем физичке деобе у својину и државину, као неоснован. Ставом деветим изреке, утврђено је да је тужиља – противтужена власник по основу заједничког стицања са уделом од 37% на старој стамбеној згради на КП ... КО ..., заједно са одговарајућим уделом земљишта на коме је наведени објекат изграђен и одговарајућим уделом неопходним за редовну употребу истог објекта, сразмерно њеном досуђеном уделу, па је тужилац обавезан да јој ово право призна и трпи упис права својине код СКН ... и њен део преда у судржавину, док је захтев за предају досуђеног дела у искључиву државину одбијен као неоснован. Ставом десетим изреке, утврђено је да је тужена власник по основу заједничког стицања са уделом од 41% на покретним стварима ближе наведеним у том ставу изреке, па је тужени обавезан да јој утврђени удео на тим покретним стварима уступи у судржавину, док је захтев за предају досуђеног удела путем физичке деобе у искључиву државину, као и захтев за уступање утврђеног удела на једном кревету за масажу кинеске производње, једном собном бициклу са пет степена, путем физичке деобе у државину, одбијен као неоснован. Ставом једанаестим изреке, одбијен је тужбени захтев тужене – противтужиље за износ преко досуђеног удела од 41% па до траженог удела од 50% на имовини наведеној у изреци под ставом десет, као и да се утврди да је иста власник по основу заједничког стицања са уделом од 50% на још шест тапацираних столица, те да јој тужилац тај сувласнички део уступи у државину путем физичке деобе, као неоснован. Ставом дванаестим изреке, одбијен је тужбени захтев тужене којим је тражила да се утврди да је носилац права коришћења на ½ дела КП ... КО ..., ванкњижна својина која је купљена од ВВ из ..., што је тужилац дужан да јој призна и трпи упис права власништва код СКН ..., физичка деоба и предају сувласничког удела у својину и државину по правноснажности пресуде, као неоснован. Ставом тринаестим изреке, обавезан је тужилац да туженој на име увећене вредности воћњака на КП ... КО ..., за преостале године коришћења исплати износ од 52.650,15 динара, са законском затезном каматом од дана пресуђења 09.05.2018. године, до коначне исплате, док је тужбени захтев на досуђени износ са траженом законском затезном каматом почев од 19.06.2017. године до 19.05.2018. године, као и преко досуђеног износа од 52.650,15 динара па до траженог износа од 74.207,00 динара са траженом законском затезном каматом почев од 19.06.2017. године па до коначне исплате, одбијен као неоснован. Ставом четрнаестим изреке, одлучено је да свака странка сноси своје трошкове поступка.

Преузмите документ у ПДФ формату