Против наведених правноснажних пресуда, захтев за заштиту законитости благовремено је поднео бранилац окривљене АА, адвокат Никола Столић, због повреде кривичног закона из члана 439. тачка 1) Законика о кривичном поступку, са предлогом да се поднети захтев за заштиту законитости усвоји и побијане пресуде преиначе, тако да се окривљена ослободи од оптужбе или да се побијане пресуде укину и предмет врати првостепеном суду на поновни поступак и одлучивање.

Врховни касациони суд је доставио примерак захтева за заштиту законитости Републичком јавном тужиоцу, сходно одредби члана 488. став 1. Законика о кривичном поступку (ЗКП), па је у седници већа коју је одржао у смислу члана 490. ЗКП, без обавештења Републичког јавног тужиоца и браниоца окривљене, сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке (члан 488. став 2. ЗКП), размотрио списе предмета и правноснажне пресуде против којих је захтев за заштиту законитости поднет, те након оцене навода у захтеву нашао:

Захтев за заштиту законитости је неоснован.

Бранилац у поднетом захтеву за заштиту законитости истиче да су побијане пресуде захваћене повредом закона из члана 439. тачка 1) ЗКП, јер дело које се окривљеној ставља на терет и за које је оглашена кривом није кривично дело с обзиром да оштећена нема својство члана породице окривљене, те нема битног елемента кривичног дела насиље у породици из члана 194. став 1. Кривичног законика (КЗ).

Изнети наводи захтева за заштиту законитости браниоца окривљене се по оцени Врховног касационог суда не могу прихватити као основани.

Кривично дело насиље у породици из члана 194. став 1. КЗ врши онај ко применом насиља, претњом да ће напасти на живот или тело, дрским или безобзирним понашањем угрожава спокојство, телесни интегритет или душевно стање члана своје породице.

Чланом 112. тачка 28. КЗ прописано је да се чланом породице сматрају: супружници, њихова деца, преци супружника у правој линији крвног сродства, ванбрачни партнери и њихова деца, усвојилац и усвојеник, хранилац и храњеник. Члановима породице сматрају се и браћа и сестре, њихови супружници и деца, бивши супружници и њихова деца и родитељи бивших супружника, ако живе у заједничком домаћинству, као и лица која имају заједничко дете или је дете на путу да буде рођено, иако никада нису живела у истом породичном домаћинству.

Из списа предмета произилази да је оштећена ББ у браку са сином окривљене, дакле супруга сина окривљене, односно да јој је окривљена предак супружника у правој линији крвног сродства, те се окривљена и оштећена узајамно у смислу члана 112. тачка 28. Кривичног законика сматрају чланом породице у смислу цитиране законске одредбе.

Самим тим, Врховни касациони суд налази да се у радњама окривљене описане у изреци првостепене пресуде стичу сва законска обележја кривичног дела насиље у породици из члана 194. став 1. КЗ, јер је оштећена, као супруга сина окривљене, члан породице окривљене, због чега су супротни наводи браниоца којима указује на учињену повреду кривичног закона из члана 439. тачка 1) ЗКП оцењени као неосновани.

Из изнетих разлога, Врховни касациони суд је на основу члана 491. став 1. ЗКП, одлучио као у изреци ове пресуде.

Записничар – саветник                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                      Председник већа – судија

Марија Рибарић, с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                      Бата Цветковић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић