Испитујући побијано решење на основу члана 408. у вези члана 420. став 6. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, бр. 72/11... 18/20), Врховни касациони суд је нашао да је ревизија основана.

Према разлозима побијане одлуке, тужиља и тужени су закључили брак ...2016. године у ..., Република ..., који је уписан у Матичну књигу венчаних за матично подручје Крагујевац, под текућим бројем .. за 2016. годину. Заједница живота странака је престала септембра 2019. године, након што је тужиљи изречена полицијска мера забране приласка туженом и мал.детету, од када тужиља живи у ... . Обе странке су поднеле тужбе за развод брака и то тужиља домаћем суду дана 18.09.2019. године, а тужени Окружном суду ... у ... дана 19.09.2019. године. Поступак за развод брака пред страним судом је прекинут до одлуке домаћег суда. Парничне странке имају дете, мал. ВВ, који је рођен ....2015. године у ... и уписан у Матичну књигу рођених за подучје Града Крагујевца под бројем .. за 2015. годину. Одлуком Ps 77/15 f-51 од 24.01.2020. године, ставом првим, Окружни суд ... у ... се огласио међународно неналежним, ставом другим одлучио да се брига о детету мал. ВВ, привремено преноси на оца ББ, тако да ће он привремено самостално вршити родитељско право, а ставом трећим, уређен је начин виђања тужиље са дететом. Тужени је поднео противтужбу домаћем суду дана 26.11.2019. године, са захтевом за развод брака и вршење родитељског права, коју је повукао у поднеску од 11.12.2020. године и истакао међународну ненадлежност домаћег суда.

Првостепеном пресудом, неожалбеним делом става првог изреке, разведен је брак закључен ...2016. године између тужиље и туженог, док се ставом другим изреке, првостепени суд огласио међународно ненадлежним у делу захтева за одлучивање о вршењу родитељског права у односу на малолетно дете ВВ, рођеног ...2015. године, са позивом на одредбе члана 5. – 10. Конвенције о надлежности, меродавном праву, признању и извршењу одлука и сарадњи у материји родитељске одговорности и мера заштите деце, објављене у „Службеном гласнику РС“, Међународни уговори бр. 20/2015, а која се примењује у Републици Србији од 01.01.2016. године, уз закључак да у конкретном случају нису кумулативно испуњени услови предвиђени чланом 10. наведене Конвенције за проширење надлежности домаћег суда да о вршењу родитељског права одлучује у спору за развод брака.

Другостепени суд је одбио жалбу тужиље и потврдио решење којим се првостепени суд огласио међународно ненадлежним у делу захтева за одлучивање о вршењу родитељског права у односу на малолетно дете, прихватајући правну аргументацију првостепеног суда.

Врховни касациони суд налази да се ревизијом основано указује на погрешну примену права.

Одредбом члана 6. став 1. Породичног закона прописано је да је свако дужан да се руководи најбољим интересом детета у свим активностима које се тичу детета.

Одредбом члана 226. став 1. Породичног закона, прописано је да је суд дужан да пресудом у брачном спору одлучи о вршењу родитељског права. Породични закон предвиђа случај атракције надлежности у спору за развод брака у коме се истовремено одлучује и о вршењу родитељског права и издржавању детета. Спором о вршењу родитељског права, у смислу члана 68. – 74. Породичног закона којима се одређује садржина родитељског права, сматра се и спор о поверавању заједничког детета једном родитељу, начину одржaвања личних односа детета са другим родитељем или одређивању висине доприноса за издржавање детета од стране другог родитеља.

Конвенција о надлежности, меродавном праву, признању и извршењу одлука и сарадњи у материји родитељске одговорности и мера за заштиту деце („СЛ. гласник РС“ – Међународни уговори, бр. 20/2015), прописује норме о међународној надлежности, меродавном праву, условима за признање и извршење одлука о родитељској одговорности и мерама за заштиту деце, укључујући и одредбе о сарадњи између уговорница. Чланом 10. ове Конвенције, прописано је проширење надлежности поводом бракоразводног поступка.

У конкретном случају, тужиља је поднела тужбу за развод брака и вршење родитељског права пред домаћим судом дана 18.09.2019. године, а тужени противтужбу са истоветним захтевом дана 26.11.2019. године. Првостепени суд је одлучио о разводу брака парничних странака, истовремено налазећи да није међународно надлежан у делу захтева за одлучивање о вршењу родитељског права, која одлука се не може прихватити. Наиме, најбољи интерес малолетног детета је приоритет у свим поступцима, па и у поступцима одлучивања о вршењу родитељског права у ком поступку се коначно разрешавају питања не само у односу на права родитеља, већ и на положај детета и његово право да му буду обезбеђени најбољи могући животни и здравствени услови за правилан и потпун развој, као и лични однос са родитељем са којим не живи.

Имајући у виду одредбе Породичног закона и наведене Конвенције, као и садржину постављених захтева по тужби и противтужби, произлази да у конкретном случају постоји надлежност домаћег суда. Околност што је тужени у току поступка повукао противтужбу не представља препреку за вођење спора, нити утиче на надлежност домаћег суда за одлучивање о вршењу родитељског права, с обзиром да је подношењем противтужбе заснована надлежност домаћег суда, будући да је тужени прихватио надлежност домаћег суда да одлучи о свим постављеним захтевима, па и о вршењу родитељског права. Оваква надлежност за одлучивање о вршењу родитељског права је и у најбољем интересу детета, јер ће се коначно разрешити питање поверавања детета и одржавање личних односа са родитељем са којим дете не живи.

На основу изнетог, Врховни касациони суд налази да је погрешно одлучено о накнадно истакнутом приговору ненадлежности домаћег суда за одлучивање о захтеву за вршење родитељског права, па је применом члана 415. став 1. ЗПП, одлучено као у изреци.

У поновном поступку првостепени суд ће одлучити о основаности преосталог дела захтева, имајући у виду примедбе из овог решења, а потом правилном применом материјалног права донети нову на закону засновану одлуку.

Председник већа – судија

Добрила Страјина,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић