Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев 4245/2021
14.07.2022. година
Београд

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Бисерке Живановић, председника већа, Споменке Зарић, Гордане Комненић, Добриле Страјина и Зорана Хаџића, чланова већа, у парници тужиоца Градске стамбене агенције Чачак, кога заступа Градски правобранилац Града Чачка, против тужене АА из ..., чији је пуномоћник Ђорђе Илић, адвокат из ..., ради исељења, одлучујући о ревизији тужене изјављеној против пресуде Апелационог суда у Крагујевцу Гж 6180/18 од 02.04.2019. године, у седници од 14.07.2022. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

НЕ ПРИХВАТА СЕ одлучивање о ревизији тужене као изузетно дозвољеној.

ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија тужене изјављена против пресуде Апелационог суда у Крагујевцу Гж 6180/18 од 02.04.2019. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Чачку П 1108/17 од 26.07.2018. године, ставом првим изреке, усвојен је тужбени захтев тужиоца и тужена обавезана да се са свим лицима и стварима исели из стана у Чачку описаног изреком и преда га у посед тужиоцу. Ставом другим изреке тужена је обавезана да тужиоцу накнади трошкове парничног поступка у износу од 45.800,00 динара са законском затезном каматом од извршности пресуде до исплате. Ставом трећим изреке одбијен је захтев тужиоца за законску затезну камату на парничне трошкове од правноснажности пресуде до дана извршности пресуде.

Пресудом Апелационог суда у Крагујевцу Гж 6180/18 од 02.04.2019. године, одбијена је као неоснована жалба тужене и потврђена првостепена пресуда у ставовима првом и другом изреке.

Против другостепене пресуде, тужена је благовремено изјавила ревизију због погрешне примене материјалног права и из разлога прописаних чланом 404. Закона о парничном поступку.

По оцени Врховног касационог суда, нису испуњени законски услови за одлучивање о ревизији тужене као изузетно дозвољеној, у смислу члана 404. став 1. важећег Закона о парничном поступку – ЗПП. У ревизији се указује на погрешну примену одредаба чл. 567., 568. и 595. Закона о облигационим односима, али се не указује на законске разлоге за изузетну дозвољеност ревизије из члана 404. став 1. ЗПП. Зато је одлучено као у ставу првом изреке.