Врховни касациони суд је у седници већа, испитујући захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног у смислу одредби члана 487. Законика о кривичном поступку, оценио да је захтев недозвољен, из следећих разлога:

Одредбом члана 484. ЗКП прописано је да се у захтеву за заштиту законитости мора навести разлог за његово подношење (члан 485. став 1. ЗКП). Када се захтев подноси због повреде закона (члан 485. став 1. тачка 1. ЗКП) окривљени преко свог браниоца, а и сам бранилац који у корист окривљеног предузима све радње које може предузети окривљени (члан 71. тачка 5. ЗКП), такав захтев може поднети само из разлога прописаних одредбом члана 485. став 4. ЗКП, дакле ограничено је право окривљеног и његовог браниоца на подношење захтева за заштиту законитости у погледу разлога због којих могу поднети овај ванредни правни лек и то таксативним набрајањем повреда закона које су учињене у првостепеном поступку и у поступку пред апелационим односно другостепеним судом и то због повреда одредаба члана 74, члана 438. став 1. тачка 1) и 4) и тачка 7) до 10) и став 2. тачка 1), члана 439. тачка 1) до 3) и члана 441. став 3. и 4. ЗКП.

Одредбом члана 487. став 1. тачка 2) ЗКП прописано је да ће Врховни касациони суд у седници већа решењем одбацити захтев за заштиту законитости, ако је недозвољен (члан 482. став 2, члан 483. и члан 485. став 4. ЗКП).

У конкретном случају, бранилац окривљеног АА као разлог за подношење захтева за заштиту законитости формално означава повреду закона из члана 441. став 4. ЗКП, због које је подношење захтева дозвољено окривљеном. Међутим, бранилац окривљеног суштински ову повреду закона образлаже тако што оспорава чињенични закључак јавног тужиоца и суда да не постоје докази у списима предмета Првог основног јавног тужилаштва у Београду КТ.бр.5664/2015 везано за састављање и подношење поднесака браниоца окривљеног од дана 10.10.2018. године, 28.01.2019. године и 11.03.2019. године, а који поднесци су по тврдњама браниоца окривљеног састављени, поднети и налазе се у списима предмета, те у вези са тим бранилац окривљеног последично оспорава и као неправилно утврђену висину износа досуђених трошкова кривичног поступка, чиме се заправо указује на погрешно и непотпуно утврђено чињенично стање од стране јавног тужиоца и суда, а бранилац окривљеног полемише и са разлозима који су дати у образложењима побијаних решења везано за недосуђивање му трошкова на име награде за састављање наведена три поднеска.

Како је, дакле, у поднетом захтеву за заштиту законитости браниоца окривљеног, као разлог побијања правноснажних решења, само формално означена повреда закона због које је подношење захтева дозвољено окривљеном (члан 441. став 4. ЗКП), док се суштински указује на погрешан чињенични закључак јавног тужиоца и суда везано за непостојање доказа у списима предмета у погледу састављања и подношења три поднеска браниоца окривљеног и у вези са тим и на погрешно утврђену висину износа досуђених трошкова кривичног поступка, а полемише се и са разлозима који су дати у образложењима побијаних решења, а што све не представља законске разлоге због којих је у смислу одредбе члана 485. став 4. ЗКП дозвољено подношење овог ванредног правног лека окривљеном и његовом браниоцу због повреде закона, то је Врховни касациони суд захтев браниоца окривљеног у овом делу оценио недозвољеним.

Поред тога, бранилац окривљеног у образложењу захтева истиче и да је јавни тужилац пропустио да у изреци побијаног првостепеног решења одреди рок доспелости односно рок за исплату досуђених трошкова кривичног поступка, а којим наводима бранилац окривљеног по налажењу овога суда указује на неразумљивост изреке побијаног првостепеног решења, односно на битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 11) ЗКП. Како наведена повреда не представља законски разлог због којег је у смислу одредбе члана 485. став 4. ЗКП дозвољено подношење захтева за заштиту законитости окривљеном и његовом браниоцу, то је и у овом делу захтев браниоца окривљеног оцењен као недозвољен.

Из напред изнетих разлога Врховни касациони суд је, на основу одредаба члана 487. став 1. тачка 2) ЗКП у вези члана 485. став 4. ЗКП, захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног АА - адвоката Филипа Лазића одбацио као недозвољен.

Записничар-саветник                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Председник већа-судија

Снежана Лазин, с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                               Невенка Важић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић