Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев 5323/2022
22.06.2023. година
Београд
Р Е Ш Е Њ Е
НЕ ПРИХВАТА СЕ одлучивање о ревизији тужиоца изјављеној против пресуде Вишег суда у Пироту Гж 930/21 од 08.12.2021. године, као изузетно дозвољеној.
ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољена, ревизија тужиоца изјављена против пресуде Вишег суда у Пироту Гж 930/21 од 08.12.2021. године.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Основног суда у Пироту П 279/19 од 14.07.2021. године, ставом првим изреке, одбијен је тужбени захтев тужиоца којим је тражио да се обавеже тужени да му на име дуга исплати износ од 60.048,94 динара и укинуто је решење јавног извршитеља Саше Станковића И.Ивк 14/2019 од 17.01.2019. године. Ставом другим изреке обавезан је тужилац да туженом накнади трошкове парничног поступка износ од 42.000,00 динара.
Пресудом Вишег суда у Пироту Гж 930/21 од 08.12.2021. године, одбијена је као неоснована жалба тужиоца и потврђена првостепена пресуда.
Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужилац је благовремено изјавио ревизију, због погрешне примене матријланог права са предлогом да се о ревизији одлучи као о изузетно дозвољеној применом члана 404. Закона о парничном поступку због потребе уједначавања судске праксе.
Применом члана 404. став 1. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ бр. 72/11...18/20) посебна ревизија се може изјавити због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која се не би могла побијати ревизијом, ако је по оцени Врховног касационог суда потребно размотрити правна питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана ради уједначавања судске праксе, као и када је потребно ново тумачење права (посебна ревизија). Према ставу 2. истог члана, испуњеност услова за изузетну дозвољеност ревизије Врховни касациони суд цени у већу од пет судија.
Одлучујући о дозвољености изјављене ревизије на основу члан 404. став 2. ЗПП („Службени гласник Републике Србије“ 72/11 ... 55/14) Врховни касациони суд је нашао да нису испуњени услови за одлучивање о ревизији као о изузетно дозвољеној на основу члана 404. ЗПП. О захтеву за наплату комуналних услуга од лица које није евидентирано код тужиоца као корисник услуге одлучено је уз примену материјалног права која не одступа од праксе изражене у одлукама Врховног касационог суда у којима је одлучивано о захтевима са чињеничним стањем као у овој правној ствари, у ситуацији када тужилац није пружио доказ да је тужени у периоду од 2014. до 2018. године имао статус регистрованог корисника услуге тужиоца, а на њему је био терет доказивања те чињенице (члан 231. ЗПП). Поред тога тужилац ревизијом не указује на постојање супротних одлука у истој или сличној чињенично правној ситуацији. Из тих разлога ни у случају прихватања изузетне дозвољености ревизије тужиоца не би дошло до другачијег одлучивања и повољнијег исхода спора за тужиоца. Из наведеног разлога, одлучено је као у ставу првом изреке.
Испитујући дозвољеност ревизије, у смислу члана 410. став 2. тачка 5. у вези члана 479. став 6. Закона о парничном поступку, Врховни касациони суд је нашао да ревизија није дозвољена.
Чланом 468. став 1. ЗПП прописано је да су спорови мале вредности спорови у којима се тужбени захтев односи на потраживање у новцу које не прелази динарску противвредност 3.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе. Чланом 479. став 6. ЗПП прописано је да против одлуке другостепеног суда у споровима мале вредности није дозвољена ревизија.
Тужба у овој правној ствари поднета је 18.03.2019. године, а вредност предмета спора је 60.048,94 динара.
Како је побијеном другостепеном пресудом одлучено у спору мале вредности у коме је према члану 479. став 6. искључено право на изјављивање ревизије, то ревизија тужене није дозвољена.
Из наведених разлога, Врховни касациони суд је, на основу члана 413. ЗПП одлучио као у ставу другом изреке.
Председник већа - судија
Звездана Лутовац, с.р.
За тачност отправка
Управитељ писарнице
Марина Антонић