Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Бранка Станића, председника већа, Татјане Матковић Стефановић и Татјане Миљуш, чланова већа, у правној ствари тужиоца БИРОГРАФИКА МБ доо Суботица, Сенћански пут бр. 150, чији је пуномоћник Драган Милеуснић, адвокат у ..., против тужене РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ, коју заступа Државно правобранилаштво из Београда, одељење у Суботици, и туженог ГРАДА СУБОТИЦА, кога заступа Градско правобранилаштво града Суботице, ради утврђења, вредност предмета спора 1.000.000,00 динара, одлучујући о ревизији тужиоца изјављеној против пресуде Привредног апелационог суда 11 Пж 5166/2021 од 17.03.2022. године, у седници већа одржаној дана 14. септембра 2022. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија тужиоца изјављена против пресуде Привредног апелационог суда 11 Пж 5166/2021 од 17.03.2022. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Привредног суда у Суботици П 93/2020 од 23.03.2021. године, одбијен је тужбени захтев којим је тужилац тражио да се утврди да је стекао право коришћења 1/1 над грађевинским земљиштем, парцела бр. .. К.О. ..., земљиште под зградом и другим објектом површине 135м2, земљиште под зградом и другим објектом површине 44м2, њива треће класе површине 986м2, укупне површине 11а 56м2, све уписано у Лист непокретности бр. .., улица ... у Суботици. Обавезан је тужилац да првотуженом и друготуженом исплати по 6.000,00 динара на име трошкова поступка.

Пресудом Привредног апелационог суда 11 Пж 5166/2021 од 17.03.2022. године, одбијена је жалба тужиоца као неоснована и потврђена је првостепена пресуда, а одбијен је и захтев тужиоца за накнаду трошкова другостепеног поступка.

Против правноснажне другостепене пресуде тужилац је изјавио благовремену ревизију због битне повреде одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права.

Испитујући дозвољеност ревизије у складу са чланом члана 410. став 2. тачка 5. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, бр. 72/11 ... 18/20), Врховни касациони суд је утврдио да ревизија тужиоца није дозвољена.

Одредбом члана 485. Закона о парничном поступку, прописано је да ревизија у привредним споровима није дозвољена ако вредност предмета спора побијаног дела правноснажне пресуде не прелази динарску противвредност од 100.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.

Тужилац је против туженог поднео тужбу дана 22.07.2020. године. Вредност предмета спора о коме је одлучено побијаном правноснажном пресудом износи 1.000.000,00 динара, што представља противредност од 8.504,10 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.

Имајући у виду да у овом привредном спору, вредност предмета спора побијане правноснажне пресуде не прелази законом прописани цензус од 100.000 евра у динарској противвредности по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе, Врховни касациони суд закључује да ревизија тужиоца није дозвољена.

Како тужилац није предложио да се о ревизији одлучује као изузетно дозвољеној у складу са одредбом члана 404. Закона о парничном поступку, Врховни касациони суд је применом одредбе члана 413. Закона о парничном поступку, донео одлуку као у изреци.

Председник већа - судија

Бранко Станић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић