.jpg "Sudska praksa")
Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев2 26/2022
15.11.2022. година
Београд
Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Катарине Манојловић Андрић,председника већа, Гордане Џакула, Јелене Ивановић, Бранислава Босиљковића и Марине Милановић, чланова већа, у парници тужиоца АА из ..., чији је пуномоћник Гавра Димитријевић, адвокат из ..., против туженог ЈКП „Новосадска топлана“, Нови Сад, чији је пуномоћник Жарко Раданов, адвокат из ..., ради исплате, одлучујући о ревизији тужиоца изјављеној против пресуде Апелационог суда у Новом Саду Гж1 940/21 од 05.10.2021. године, у седници већа одржаној 15.11.2022. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
НЕ ДОЗВОЉАВА СЕ посебна ревизија тужиоца изјављена против пресуде Апелационог суда у Новом Саду Гж1 940/21 од 05.10.2021. године.
ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија тужиоца изјављена против пресуде Апелационог суда у Новом Саду Гж1 940/21 од 05.10.2021. године.
ОДБИЈА СЕ захтев тужиоца за накнаду трошкова ревизијског поступка.
ОДБИЈА СЕ захтев туженог за накнаду трошкова састава одговора на ревизију.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Основног суда у Новом Саду П1 1699/20 од 03.02.2021. године, делимично је усвојен тужбени захтев и обавезан тужени да тужиоцу на име мање исплаћене припадајуће зараде, за период од августа 2017. године закључно са јулом 2020. године, исплати појединачно опредељене месечне износе са законском затезном каматом почев од доспелости до исплате, док је тужбени захтев одбијен у делу преко досуђених па до тражених износа са законском затезном каматом, као у изреци. Одбијени су захтеви тужиоца за исплату за јул 2017. године и за јануар 2018. године, у износима и са законском затезном каматом као у изреци. Одбијен је захтев тужиоца за исплату законске затезне камате од 05-ог до 06-ог за сваки месец потраживања од августа 2017. године до јуна 2020. године. Одлучено је да свака странка сноси своје трошкове поступка.
Пресудом Апелационог суда у Новом Саду Гж1 940/21 од 05.10.2021. године, одбијене су жалбе странака и потврђена првостепена пресуда.
Против правноснажне другостепене пресуде тужилац је благовремено изјавио ревизију због погрешне примене материјалног права и због битне повреде правила поступка, са предлогом да се о ревизији одлучи на основу члана 404. Закона о парничном поступку.
Тужени је поднео одговор на ревизију, са опредељеним захтевом на накнаду трошкова састава тог одговора.
Одредбом чланa 404. став 1. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, бр. 72/11, 49/13 – УС, 74/13 – УС , 55/14, 87/18, 18/20) – у даљем тексту: ЗПП, прописано је да је ревизија изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која не би могла да се побија ревизијом, ако је по оцени Врховног касационог суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права (посебна ревизија). Ставом 2. истог члана закона прописано је да о дозвољености и основаности из става 1. овог члана, одлучује Врховни касациони суд у већу од пет судија.
Врховни касациони суд је нашао да нису испуњени услови да се дозволи посебна ревизија, јер у конкретном случају не постоји ниједан од разлога наведених у одредби члана 404. став 1. ЗПП због којих би ревизију требало изузетно дозволити. Побијана пресуда је у складу са правним ставом израженим у одлукама Врховног касационог суда, у погледу примене Закона о привременом уређивању основица за обрачун и исплату плата, односно зараде и других сталних примања код корисника јавних средстава (''Службени гласник РС'', бр. 116/14, у примени од 01.11.2014. године). Такође, битне повреде правила поступка не представљају разлог због кога се посебна ревизија може изјавити.
Следом наведеног, на основу члана 404. став 2. ЗПП, Врховни касациони суд није дозволио посебну ревизију, па је одлучио као у ставу првом изреке.
Испитујући дозвољеност ревизије у смислу члана 410. став 2. тачка 5) ЗПП, Врховни касациони суд је утврдио да ревизија није дозвољена.
Одредбом члана 410. став 2. тачка 5) ЗПП је прописано да ревизија није дозвољена ако је изјављена против пресуде против које по закону не може да се поднесе (члан 403. ст. 1. и 3).
Према члану 403. став 3. ЗПП ревизија није дозвољена у имовинскоправним споровима ако вредност предмета спора побијеног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу НБС на дан подношења тужбе.
Тужба у овом спору је поднета 11.08.2020. године, а побијени део правноснажне пресуде очигледно не прелази динарску противвредност износа од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе, па ревизија тужиоца није дозвољена.
На основу члана 413. ЗПП, Врховни касациони суд је одлучио као у ставу другом изреке.
С обзиром да тужилац није успео у поступку по ревизији, одбијен је његов захтев за накнаду трошкова ревизијског поступка, док трошкови састава одговора на ревизију не представљају трошкове који су били потребни ради вођења парнице, па је на основу чл. 153. и 154. став 1. ЗПП одлучено као у ставу трећем и четвртом изреке.
Председник већа-судија
Катарина Манојловић Андрић,с.р.
За тачност отправка
Управитељ писарнице
Марина Антонић
