Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев 12507/2022
19.01.2023. година
Београд

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Марине Милановић, председника већа, Јелице Бојанић Керкез и Весне Станковић, чланова већа, у парници тужиоца АА из ..., кога заступа Сава Николић, адвокат из ..., против тужених ББ из ... и ВВ из ..., ради утврђења поклона, одлучујући о ревизији тужиоца изјављеним против решења Апелационог суда у Београду Гж 2885/22 од 16.06.2022. године, у седници већа одржаној дана 19.01.2023. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДБИЈА СЕ, као неоснована ревизија тужиоца изјављена против решења Апелационог суда у Београду Гж 2885/22 од 16.06.2022. године.

О б р а з л о ж е њ е

Решењем Вишег суда у Београду П 293/22 од 04.05.2022. године тужба је одбачена због недостатка правног интереса.

Решењем Апелационог суда у Београду Гж 2885/22 од 16.06.2022. године одбијена је као неоснована жалба тужиоца и потврђено решење Вишег суда у Београду П 293/22 од 04.05.2022. године.

Против правоснажног решења донетог у другом степену тужилац је сходно члану 220. став 1. ЗПП изјавио ревизију, указујући на погрешну примену материјалног права.

Врховни касациони суд је испитао изјављени ванредни правни лек сходно члану 420. став 1. у вези са чланом 408. ЗПП („Службени гласник РС“ бр. 72/11...18/20), па је оценио да ревизија није основана.

У поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП, на коју ревизијски суд пази по службеној дужности.

Према утврђеном чињеничном стању, тужилац и тужена су, као потомци покојне ГГ, законски наследници првог наследног реда. Тужилац је против тужених поднео тужбу којом је тражио да суд утврди да је оставилац уговором о поклону Ов. 3237/80 од 22.10.1980. године у корист тужене ББ из ... располагао непокретностима вредним 81.875 евра, а уговором о поклону Ов. 1738/82 од 14.07.1982. године туженој ВВ из ... поклоњене су непокретности вредне 188.625 евра. Оба наведена уговора оверена су код Општинског суда у Младеновцу. По заказивању рочишта сходно члану 294. став 2. ЗПП, на коме је пуномоћник тужиоца остао код тужбе поднете сходно члану 194. став 3. ЗПП, првостепени суд је сходно члану 294. став 1. тачка 6. ЗПП решењем П 293/22 од 04.05.2022. године тужбу одбацио са образложењем да у одсуству тужбеног захтева за урачунавање поклона учињених туженима у наследни део који им по закону припада, тужилац нема правни интерес за истицање тужбеног захтева наведеног у тужби.

Другостепени суд је првостепено решење потврдио налазећи да у поступку расправљања заоставштине покојне мајке парничних странака, који се код јавног бележника Зорана Стајића из ... води под бројем УПП:915-2021, веза: О1447/21, није било спорних чињеница као разлога за прекид поступка применом члана 119. став 1. Закона о ванпарничном поступку, сагласно чему је првостепену одлуку потврдио.

Неосновано се тужиочевом ревизијом указује на погрешну примену одредби материјалног права.

Чланом 119. став 1. Закона о ванпарничном поступку („Службени гласник РС“ број 25/82 и 48/88, „Службени гласник РС“ број 46795...14/22) прописано је да ће суд расправљање заоставштине прекинути и странке упутити да покрену парницу или поступак преда органу управе ако су међу њима спорне чињенице од којих зависи неко њихово право.

Тужилац је тужбом тражио утврђење постојања уговора о поклону Ов. 3237/80 од 22.10.1980. године и Ов. 1738/82 од 14.07.1982. године, оба оверена код Општинског суда у Младеновцу. Код идентификовања оба доброчина правна посла бројем и датумом овере код одређеног суда, нема сумње у њихово постојање, па утврђење те чињенице противно је члану 194. став 3. ЗПП, којим је прописано да се тужба за утврђење, постојање или непостојање чињенице може поднети ако је то предвиђено законом или другим прописом.

Чланом 66. став 1. Закона о наслеђивању („Службени гласник РС“ број 46795..6/15) прописано је да се законском наследнику урачунава у његов наследни део поклон који је ма на који начин добио од оставиоца.

Чланом 9. став 1. Закона о наследђивању прописано је да први законски ред наслеђивања чине оставиочеви потомци и његов брачни друг.

Сагласно цитираним одредбама материјалног права, у одсуству тужбеног захтева за остваривање права прописаних Законом о наслеђивању тужбом поднетом сходно члану194. став 1. ЗПП, Врховни касациони суд је неоснованим оценио ревизијске наводе и сходно члану 414. став 2. у вези са чланом 420. став 6. ЗПП одлучио као у изреци.