Рев 10874/2022 3.19.1.25.1.4; 3.19.1.25.1.3; дозвољеност ревизије

Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев 10874/2022
12.10.2022. година
Београд

Врховни касациони суд у већу састављеном од судија: Добриле Страјина, председника већа, Гордане Комненић, Драгане Миросављевић, Бисерке Живановић и Зорана Хаџића, чланова већа, у парници тужиље АА из ..., чији је пуномоћник Миленко Милисављевић, адвокат из ..., против тужене ББ из ..., чији је пуномоћник Душан Николајевић, адвокат из ..., ради исељења, одлучујући о ревизији тужене изјављеној против пресуде Апелационог суда у Београду Гж 280/22 од 02.02.2022. године, у седници одржаној 12.10.2022. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

НЕ ДОЗВОЉАВА СЕ одлучивање о ревизији тужене изјављенoј против пресуде Апелационог суда у Београду Гж 280/22 од 02.02.2022. године.

ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољена, ревизија тужене изјављена против пресуде Апелационог суда у Београду Гж 280/22 од 02.02.2022. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Првог основног суда у Београду П 6193/20 од 04.10.2021. године, ставом првим изреке, обавезана је тужена да се са свим лицима и стварима исели из стана број .., који се налази у улици ... број .., у Београду, на међуспрату, ... улаз, површине 24м2, на кп .., уписане у ЛН .. КО ... и исти преда у државину и на несметано коришћење тужиљи као власнику. Ставом другим изреке, обавезана је тужена да тужиљи накнади трошкове парничног поступка у износу од 74.300,00 динара.

Пресудом Апелационог суда у Београду Гж 280/22 од 02.02.2022. године, одбијена је као неоснована жалба тужене и првостепена пресуда је потврђена.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужене је благовремено изјавила ревизију због погрешне примене материјалног права, са предлогом да се о ревизији одлучује као о изузетно дозвољеној на основу члану 404. Закона о парничном поступку.

Тужиља је поденела одговор на ревизију.

Према одредби члана 404. став 1. и 2. Закона о парничном поступку – ЗПП (''Службени гласник РС'', бр. 72/11, 55/2014, 87/18, 18/20), ревизија је изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која не би могла да се побија ревизијом, ако је по оцени Врховног касационог суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права (посебна ревизија), а о дозвољености и основаности ревизије одлучује Врховни касациони суд у већу од пет судија.

Врховни касациони суд налази да у конкретном случају нису испуњени услови из члана 404. став 1. ЗПП, јер изражен правни став у нижестепеним одлукама о основаности захтева за исељење по основу реивиндикационе тужбе не одступа од важеће судске праксе, код утврђења да је покојни отац тужене за живота уговором продао стан који је предмет спора тужиљи и да тим уговором није конституисано право доживотног становања у корист тужене. Ревизијски наводи тужене о чињеничном стању не представљају правно релевантан основ за изјављивање посебне ревизије, а ревизијом се не указује на постојање различитог поступања и неуједначености судске праксе у истим чињенично-правним ситуацијама.

Из наведених разлога, применом чланова 404. ЗПП, Врховни касациони суд је одлучио као у ставу првом изреке.

Испитујући дозвољеност ревизије у смислу члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП, Врховни касациони суд је нашао да ревизија није дозвољена.

Наиме, чланом 403. став 3. ЗПП, прописано је да ревизија није дозвољена у имовинскоправним споровима ако вредност предмета спора побијеног дела не прелази динарску противвредност 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.

Тужиља је тужбу ради исељења поднела 13.02.2020. године, а вредност предмета спора побијеног дела је 200.000,00 динара.

Имајући у виду да се ради о имовинскоправном спору у коме вредност предмета спора побијеног дела не прелази динарску противвредност 40.000 евра на дан подношења тужбе, то је Врховни касациони суд нашао да је ревизија недозвољена, применом члана 403. став 3. ЗПП.

Из наведених разлога, применом члана 413. ЗПП, Врховни касациони суд је одлучио као у ставу другом изреке.

Председник већа – судија

Добрила Страјина, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић