Рев 11813/2023 3.1.4.4.1; ништавост брака

Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Рев 11813/2023
21.06.2023. година
Београд

Врховни суд, у већу састављеном од судија: Гордане Комненић, председника већа, Марије Терзић и Мирјане Андријашевић, чланова већа, у парници тужиоца АА из ..., чији је пуномоћник Радомир Спасојевић, адвокат из ..., против тужене ББ из ..., чији је пуномоћник Драган Милинковић, адвокат из ..., ради утврђења, одлучујући о ревизији тужене изјављеној против пресуде Апелационог суда у Београду Гж2 639/22 од 12.01.2023. године, у седници одржаној 21.06.2023. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољена, ревизија тужене изјављена против пресуде Апелационог суда у Београду Гж2 639/22 од 12.01.2023. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Ваљеву П2 51/22 од 06.10.2022. године, ставом првим изреке, усвојен је тужбени захтев тужиоца и утврђено непостојање брака закљученог између ВВ, од оца АА и тужене ББ, рођене ..., од оца ГГ, што је тужена дужна да призна и трпи. Ставом другим изреке, тужена је обавезана да тужиоцу по основу накнаде трошкова парничног поступка плати 88.500,00 динара, са законском затезном каматом почев од дана извршности пресуде па до исплате.

Апелациони суд у Београду је, пресудом Гж2 639/22 од 12.01.2023. године, одбио жалбу тужене и потврдио пресуду Основног суда у Ваљеву П2 51/22 од 06.10.2022. године.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужена је изјавила благовремену ревизију због битне повреде одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права.

Врховни суд је испитао дозвољеност ревизије у смислу одредбе члана 410. став 2. тачка 5. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, бр. 72/11... 18/20), у вези члана 227. став 2. Породичног закона („Службени гласник РС“, бр. 18/2005, 6/2015) и члана 92. Закона о уређењу судова („Службени гласник РС“, број 10/23), па је утврдио да ревизија тужене није дозвољена.

Тужилац је тужбом од 21.02.2022. године, тражио да суд утврди непостојање брака закљученог између ВВ (његовог оца) и тужене, јер није склопљен ради остваривања заједнице живота супружника у смислу одредбе члана 32. став 1. Породичног закона.

Одредбом члана 212. Породичног закона прописано је да тужбу за поништење брака из узрока наведених у члану 31-33, члану 34. став 1. и члану 35. и 36. овог закона могу поднети супружници, лица која имају правни интерес да брак буде поништен и јавни тужилац (став 1). Правноснажна пресуда у брачном спору не може се побијати ванредним правним лековима у делу у ком је донета одлука о поништењу или разводу брака на основу одредбе члана 227. став 2. истог закона.

Сагласно наведеној законској одредби, по правноснажном одлучивању другостепеног суда о тужбеном захтеву за поништај или утврђење ништавости брака, ванредни правни лек – ревизија није дозвољена, што значи да је ревизија тужене недозвољена на основу одредбе члана 227. став 2. Породичног закона, у вези одредбе члана 410. став 2. тачка 5. Закона о парничном поступку, јер је изјављена против пресуде против које се ревизија не може да изјави.

Из изложених разлога, Врховни суд је применом одредбе члана 413. Закона о парничном поступку одлучио као у изреци.

Председник већа – судија

Гордана Комненић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић