Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужилац је благовремено изјавио ревизију због погрешне примене материјалног права, са позивом на члан 404. Закона о парничном поступку.

Према члану 404. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ бр. 72/11, 55/14, 87/18 и 18/20 – у даљем тексту: ЗПП), ревизија је изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која се не би могла побијати ревизијом, ако Врховни касациони суд оцени да је потребно размотрити правна питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана, уједначити судску праксу или дати ново тумачење права (посебна ревизија). О дозвољености и основаности те ревизије, одлучује Врховни касациони суд у већу од пет судија.

У конкретном случају, правилно су нижестепени судови утврдили да потраживање тужиоца према туженом није застарело само за период од годину дана пре подношења иницијалног акта - предлога за извршење на основу рачуна као веродостојне исправе, а према члану 378. став 1. тачка 1. Закона о облигационом односима који се у конкретном случају примењује јер се ради о потраживању накнаде за испоручени природни гас које је извршено за потребе домаћинства туженог, а не за потребе пословног простора, у ситуацији када је утврђено да није раскинут уговор закључен између парничних странака којим је уговорена испорука природног гаса за потребе домаћинства. Стога нема места одлучивању о посебној ревизији тужиоца ради новог тумачења права у вези истакнутог приговора застарелости потраживања тужиоца, нити постоји потреба за разматрањем правних питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана. Такође, по оцени Врховног касационог суда, не постоји потреба ни да се одлучује о посебној ревизији ради уједначавања судске праксе, јер тужилац уз ревизију није доставио супротне судске одлуке из којих би произилазило да је на другачији начин одлучивано о приговору застарелости потраживања у истој чињенично-правној ситуацији, док се достављене одлуке не могу уподобити конкретном случају када је утврђено да тужилац као испоручилац гаса није поступио по писаном захтеву туженог којим га је обавестио да је дошло до промене корисника којем се гас испоручује и тражио промену имена корисника.

Из наведених разлога, на основу члана 404. став 2. ЗПП, Врховни касациони суд је одлучио као у ставу првом изреке.

Испитујући дозвољеност ревизије у смислу члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП, Врховни касациони суд је нашао да ревизија није дозвољена.

Одредбом члана 403. став 3. ЗПП прописано је да ревизија није дозвољена у имовинскоправним споровима ако вредност предмета спора побијеног дела не прелази динарску противвредност 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.

Одредбом члана 28. став 1. ЗПП прописано је, између осталог, да ако је за утврђивање права на изјављивање ревизије меродавна вредност предмета спора, као вредност предмета спора узима се само вредност главног захтева, док се према одредби члана 2. истог члана не узимају у обзир камате, уговорна казна и остала споредна тражења, као и трошкови поступка, ако не чине главни захтев.

Тужилац, као извршни поверилац, поднео је суду 04.05.2018. године предлог за извршење на основу веродостојне исправе против туженог као извршног дужника. Вредност предмета спора износи 1.633.221,24 динара, колико је потраживање тужиоца на име главног дуга.

Имајући у виду да се ради о имовинскоправном спору у коме вредност предмета спора очигледно не прелази законом прописани новчани цензус за допуштеност ревизије по члану 403. став 3. ЗПП, то је Врховни касациони суд нашао да ревизија тужиоца није дозвољена.

Из тог разлога, на основу члана 413. ЗПП, одлучено је као у ставу другом изреке.

Председник већа – судија

Звездана Лутовац, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић