Кзз 104/2012 - битне повреде одредаба кривичног поступка

Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Кзз 104/2012
29.11.2012. година
Београд

У ИМЕ НАРОДА

 

                        Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Јанка Лазаревића, председника већа, Драгомира Милојевића, Горана Чавлине, Миодрага Вићентијевића и Бате Цветковића, чланова већа, са саветником Весном Веселиновић, записничарем, у кривичном предмету окривљеног И.Б., због кривичног дела тешко дело против безбедности јавног саобраћаја из члана 201. став 3. у вези члана 195. став 3. и 1. Кривичног законика, одлучујући о захтеву за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца Ктз број 455/12 од 07.11.2012. године,  подигнутом  против  правноснажних пресуда Општинског суда у Новом Саду, Одељење у Жабљу К. 156/06 од 20.03.2009. године и Апелационог суда у Новом Саду Кж1 1632/10 од 25.10.2011. године, у седници већа одржаној у смислу члана 422. став 3. ЗКП, дана 29.11.2012. године, донео је

 

П Р Е С У Д У

 

                        УВАЖАВА СЕ захтев за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца Ктз број 455/12 од 07.11.2012. године као основан, па се УКИДА правноснажна пресуда Апелационог суда у Новом Саду Кж1 број 1632/10 од 25.10.2011. године и предмет враћа Апелационом суду у Новом Саду на поновно одлучивање.

 

О б р а з л о ж е њ е

 

                        Пресудом Општинског суда у Новом Саду, Одељење у Жабљу  К. број 156/06 од 20.03.2009. године окривљени В.Ђ. оглашен је кривим због кривичног дела изазивања опште опасности из члана 278. став 4. у вези става 1. КЗ па му је изречена условна осуда којом му је утврђена казна затвора у трајању од три месеца и истовремено одређено да се ова казна неће извршити ако окривљени у року од једне године од правноснажности пресуде не изврши ново кривично дело, а окривљени И.Б. оглашен је кривим да је извршио кривично дело тешко дело против безбедности јавног саобраћаја из члана 201. став 3. у вези члана 195. став 3. и 1. КЗ РС, па му је изречена условна осуда којом му је утврђена казна затвора у трајању од четири месеца и истовремено одређено да се ова казна неће извршити ако окривљени у року од две године од правноснажности пресуде не изврши ново кривично дело.

 

           

 

                        Првостепеном пресудом су окривљени на основу члана 196. став 1. ЗКП обавезани да плате трошкове кривичног поступка и то окривљени И.Б. стварне издатке у износу од 13.000,00 динара, а сваки од окривљених паушалне трошкове кривичног поступка од по 2.000,00 динара у року од месец дана од правноснажности пресуде под претњом принудног извршења.

 

                        На основу члана 206. став 2. ЗКП, оштећени Д.М. и А.Д. су са имовинскоправним захтевима упућени на парнични поступак.

 

                        Пресудом Апелационог суда у Новом Саду Кж1 1632/10 од 25.10.2011. године одбијена је као неоснована жалба браниоца окривљеног Ђ.В. и првостепена пресуда је потврђена.

 

                        Републички јавни тужилац подигао је захтев за заштиту законитости Ктз 455/12 од 07.11.2012. године, против правноснажних пресуда Општинског суда у Новом Саду, Одељење у Жабљу К. бр. 156/06 од 20.03.2009 .године и Апелационог суда у Новом Саду Кж1 1632/10 од 25.10.2011. године због битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 368. став 2. у вези члана 385. став 3. ЗКП са предлогом да Врховни касациони суд уважењем захтева за заштиту законитости укине другостепену пресуду и предмет врати истом суду на поновно одлучивање.

 

                        Врховни касациони суд је одржао седницу већа у смислу члана 422. став 3. ЗКП-а, у одсуству обавештеног Републичког јавног тужиоца, на којој седници је размотрио списе предмета са пресудама против којих је захтев подигнут, па је нашао:

 

                        Захтев је основан.

 

                        Врховни касациони суд налази да се основано у захтеву за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца истиче да је Апелациони суд у Новом Саду на штету окривљеног И.Б. учинио битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 368. став 2. у вези члана 385. став 3. ЗКП.

 

                        Одредбом члана 385. став 3. ЗКП-а прописано је да другостепени суд о свим жалбама против исте пресуде одлучује једном одлуком, што Апелациони суд у Новом Саду у конкретном случају није учинио.

 

                        Наиме, из списа предмета произлази да је  Апелациони суд у Новом Саду одлучивао само о жалби браниоца окривљеног Ђ.В., а није одлучивао и о благовремено изјављеној жалби браниоца окривљеног И.Б. од 22.05.2009. године.

 

                        Пропуштањем да о свим жалбама одлучи једном одлуком, Апелациони суд у Новом Саду је повредио право на одбрану окривљеног И.Б., јер није одлучио о жалби његовог браниоца, што је било од утицаја на законито доношење пресуде. Тиме је у поступку по жалби учињена битна повреда одредаба кривичног поступка из члана 368. став 2. у вези члана 385. став 3. ЗКП на штету окривљеног И.Б., на коју се основано указује захтевом за заштиту законитости.

 

                        Из изнетих разлога Врховни касациони суд је уважио као основан захтев за заштиту законитости подигнут у корист окривљеног И.Б. и на основу члана 425. став 1. ЗКП одлучио као у изреци ове пресуде, односно укинуо другостепену пресуду и списе предмета вратио Апелационом суду у Новом Саду на поновно одлучивање. У поновном поступку Апелациони суд у Новом Саду ће одлучити о свим жалбама изјављеним против првостепене пресуде, отклонити повреду одредаба кривичног поступка на коју му је указано овом пресудом и након оцене навода жалби донети правилну и на закону засновану одлуку.

 

                        Поред тога, Врховни касациони суд налази да се у конкретном случају захтев за заштиту законитости односи само на другостепену пресуду иако Републички јавни тужилац у њему наводи да захтев подиже и против првостепене пресуде, имајући у виду да је наведена битна повреда одредаба кривичног поступка везана искључиво за поступање другостепеног суда у жалбеном поступку и да Републички јавни тужилац у захтеву предлаже укидање само другостепене пресуде.

 

                        Из изнетих разлога Врховни касациони суд је поступајући на основу члана 30. став 1. Закона о уређењу судова и применом члана 425. став 1. ЗКП-а, одлучио као у изреци пресуде.

 

 Записничар-саветник,                                                        Председник већа-судија,

 

Весна Веселиновић,с.р.                                                            Јанко Лазаревић,с.р.