Врховни суд је доставио примерак захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног Врховном јавном тужиоцу, сходно одредби члана 488. став 1. ЗКП и, у седници већа коју је одржао без обавештења Врховног јавног тужиоца и браниоца окривљеног, сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке (члан 488. став 2. ЗКП), размотрио списе предмета са правноснажним пресудама против којих је поднет захтев за заштиту законитости, па је након оцене навода у захтеву, нашао:

Захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног АА је неоснован.

Указујући на повреду закона из члана 438. став 1. тачка 7) ЗКП, бранилац окривљеног АА истиче да је суд повредио одредбе кривичног поступка у погледу постојања оптужбе овлашћеног тужиоца. У вези са тим бранилац у захтеву наводи да је одредбом члана 31. Закона о јавном тужилаштву прописано, да основни јавни тужилац врши надлежност основног јавног тужилаштва и поступа пред основним судом, а како у време подношења оптужног предлога Кт 938/20 (Кто 288/22) од 21.04.2022. године у Основном јавном тужилаштву у Новом Пазару није постојало лице које обавља функцију јавног тужиоца (који је у смислу цитиране законске одредбе носилац надлежности наведеног тужилаштва), већ је био именован само руководилац тог органа, то је, према ставу одбране, предметни оптужни предлог, који је поднео заменик јавног тужиоца, поднет од стране лица које није овлашћено да заступа оптужбу.

Исте наводе садржане у захтеву за заштиту законитости, бранилац окривљеног истицао је и у жалби изјављеној против првостепене пресуде, а другостепени суд је нашао да су ти жалбени наводи неосновани, и за свој став да је у конкретном случају постојала оптужба овлашћеног тужиоца на страни 2, у ставовима 6-8 образложења своје пресуде дао јасне и довољне разлоге, које Врховни суд прихвата и у смислу члана 491. став 2. ЗКП, на те разлоге и упућује.

Поред изнетог, бранилац окривљеног у захтеву указује и на повреду закона из члана 439. тачка 1) ЗКП, наводима да дело за које је окривљени оптужен и оглашен кривим правноснажном пресудом није кривично дело и то из два разлога. Према наводима захтева у чињеничном опису дела у оптужном предлогу и изреци пресуде није потпуно назначен облик кривице односно недостаје волунтаристички елемент умишљаја, због чега се не може закључити да ли је окривљени хтео извршење кривичног дела или је на исто пристао. Бранилац у захтеву, даље, истиче, да радња наведена у оптужном акту и изреци пресуде није радња која се може подвести под биће кривичног дела из члана 219а став 3. у вези става 1. КЗ, са образложењем да је у оптужном акту означено да је окривљени у својству инвеститора наставио са извођењем радова након доношења решења грађевинске инспекције о затварању градилишта, док је ставом 3. члана 219а КЗ, регулисана ситуација само када је издато решење о обустави радова, а лице из става 1. и 2. тог члана настави започету градњу.

Околности изнете у захтеву за заштиту законитости бранилац окривљеног је, такође, истицао и у жалби изјављеној против првостепене пресуде, а другостепени суд је нашао да су ти жалбени наводи неосновани и за свој закључак да се у радњама окривљеног означеним у чињеничном опису дела у изреци првостепене пресуде стичу сва законска обележја кривичног дела грађење без грађевинске дозволе из члана 219а став 3. у вези става 2. КЗ и то како објективна, која се односе на радњу извршења дела, тако и субјективна, која се тичу урачунљивости и умишљаја окривљеног, на страни 3. став 4-7 и на страни 4. став 1. и 2. образложења своје пресуде дао јасне и довољне разлоге, које Врховни суд прихвата и, у смислу члана 491. став 2. ЗКП, на те разлоге и упућује.

Из изнетих разлога, Врховни суд је на основу члана 491. став 1. и 2. ЗКП, одлучио као у изреци ове пресуде.

Записничар-саветник                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Председник већа – судија

Весна Веселиновић,с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                         Бата Цветковић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић