Врховни суд је доставио примерак захтева за заштиту законитости Врховном јавном тужилаштву, сходно одредби члана 488. став 1. ЗКП и, у седници већа коју је одржао без обавештења Врховног јавног тужиоца и браниоца окривљеног, сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке (члан 488. став 2. ЗКП), након разматрања списа предмета и правноснажних решења против којих је захтев за заштиту законитости поднет, те након оцене навода изложених у захтеву, нашао:

Захтев је неоснован.

Указујући на повреду кривичног закона из члана 74. ЗКП, бранилац наводи да се приликом саслушања пред РЈТ у Новом Саду, дана 21.09.2022. године окривљени изричито изјаснио да жели да буде обавештен о термину испитивања сведока у смислу одредбе члана 300. ЗКП, међутим, да о тим доказним радњама тужилаштво није обавестило окривљеног, а његовом браниоцу је послат позив на погрешну адресу, након чега браниоцу није омогућено да разматра списе предмета, а одобрење за разматрање списа предмета јавни тужилац је сачинио тек дана 28.12.2022. године пред празнике, да би већ 11.01.2023. године био сачињен оптужни предлог и следећег дана поднет Вишем суду у Новом Саду, чиме је јавни тужилац свесно и намерно онемогућио браниоца и окривљеног да се упознају са доказима који су прикупљени у њиховом одсуству и онемогућио да предложе доказе у своју одбрану. На наведени начин, према наводима захтева, повређено је право на одбрану окривљеног педвиђено у члану 74. ЗКП и доведена у сумњу непристрасност и законитост у поступању јавног тужиоца Мирјане Пековић, па су побијана решења донета и уз битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 4) ЗКП.

Одредбом члана 74. тачка 2) ЗКП прописано је да ако се поступак води због кривичног дела за које је прописана казна затвора од 8 година или тежа казна, окривљени мора имати браниоца од првог саслушања, па до правноснажног окончања кривичног поступка.

Из списа предмета произилази да је осумњичени АА саслушан у присуству изабраног браниоца Растка Ружића пред Вишим јавним тужилаштвом у Новом Саду, Посебно одељење за сузбијање корупције у предмету КТКО 411/22 дана 21.09.2022. године, да је тај бранилац претходно дана 06.09.2022. године, приложио пуномоћје, (наведени бранилац је и поднео захтев за изузеће о коме је одлучено решењима против којих је поднет захтев за заштиту законитости), као и да је тај адвокат и даље изабрани бранилац окривљеног АА.

По налажењу Врховног суда, имајући у виду да се окривљеном АА ставља на терет извршење кривичног дела примање мита из члана 367. став 2. КЗ, за које је запрећена казна од 2 до 8 година и да је у смислу одредбе члана 74. тачка 2) ЗКП, у овом кривичном поступку одбрана обавезна, а да је окривљени од првог саслушања па надаље имао изабраног браниоца, побијана решења нису донета уз повреду закона из члана 74. тачка 2) ЗКП, како се то неосновано захтевом за заштиту законитости браниоца окривљеног указује, па је захтев у том делу оцењен као неоснован.

Одредбом члана 438. став 1. тачка 4) ЗКП, прописано је да битна повреда одредаба кривичног поступка постоји ако је на главном претресу учествовао судија или судија поротник који се морао изузети.

Одредбом члана 42. став 1. ЗКП, прописано је да се одредбе о изузећу судија и судија поротника сходно примењују и на јавне тужиоца и лица која су на основу закона овлашћена да јавног тужиоца замењују у поступку, записничаре, преводиоце, тумаче и стручна лица, као и на вештаке, ако овим законом није другачије одређено (члан 116.).

Одредбом члана 37. став 1. ЗКП, прописани су разлози за обавезно изузеће судија или судија поротника од судијске дужности у одређеном предмету, док је ставом 2. истог члана прописан разлог за факултативно изузеће – да судија или судија поротник може бити изузет од судијске дужности у одређеном предмету ако постоје околности које изазивају сумњу у његову непристрасност.

Захтевом за заштиту законитости браниоца окривљеног АА указује се на пристрасност у поступању јавног тужиоца, дакле на факултативни разлог за изузеће (члан 37. став 2. ЗКП), због чега по налажењу Врховног суда побијана решења нису обухваћена битном повредом одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 4) ЗКП, која се може учинити искључиво уколико постоје разлози за обавезно изузеће судије односно јавног тужиоца (члан 37. став 1. ЗКП), па је захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног АА и у овом делу оцењен као неоснован.

Из напред наведених разлога донета је одлука као у изреци на основу одредбе члана 491. став 1. ЗКП.

Записничар-саветник,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                           Председник већа-судија,

Татјана Миленковић, с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Милена Рашић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић